Tajne Mandeline arhive

Američka državna sekretarka Hilari Klinton napustila je letos Južnoafričku Republiku sa jednom tajnom. Na desetodnevnoj turneji po Africi šefica američke diplomatije provela je manje od 48 sati u zemlji Rta dobre, od toga 30 minuta sa Nelsonom Mandelom (91), legendarnim vođom južnoafričke revolucije. Kurtoazni razgovor ministra inostranih poslova zemlje koju je Mandela 2003. godine označio kao „pretnju svetskom miru” nije iscrpio radoznalost Hilari Klinton. Gospođa Klinton zatražila je i dobila saglasnost da razgleda ličnu arhivu Nelsona Mandele: „kovčeg sa blagom na preko 100.000 reči” koji obuhvata privatne spise od 1929. godine.

„Oduševljena sam, ne samo zato što sam imala priliku da se sretnem sa Mandelom već i zato što sam dobila priliku da vidim određeni arhivski materijal koji ranije nije bio izložen”, izjavila je gospođa Klinton nakon posete Mandelinom Centru za sećanja i dijalog u Johanesburgu – oblikovanom inače po ugledu na Memorijalni centar Bila Klintona, bivšeg predsednika SAD i supruga današnje šefice američke diplomatije.

Šta je od ličnih spisa Nelsona Mandele prva na svetu videla Hilari Klinton – nije saopšteno. Tek, već sledećeg meseca, potezom bez presedana u praksi svetskih državnika, Nelson Rolihlala Mandela odlučio je da svoju celokupnu privatnu arhivu pokloni svojoj fondaciji – sa pravom umnožavanja širom sveta.

Upakovana pod naslovom „Konverzacija sa samim sobom”, Mandelina privatna arhiva izazvala je ove sedmice pometnju na Frankfurtskom sajmu knjiga. Vodeći svetski izdavači nisu birali sredstva da se dokopaju prava na objavljivanje ličnih dokumenata najslavnijeg afričkog političara 20. veka koji je tokom političke i oružane borbe protiv aparthejda stekao znance od Mahatme Gandija i Josipa Broza Tita do kraljice Elizabete Druge i Moamera al Gadafija...

Na šta je sve mislio Nelson Mandela tokom 27 godina robije na Robin Ajlendu kod Kejptauna? Sa kim se sve dopisivao tokom ilegalne oružane borbe protiv aparthejda krajem pedesetih i šezdesetih godina 20. veka? Kako je gledao na ponudu bogatog belog južnoafričkog biznisa da sarađuju u oblikovanju postaparthejdovske budućnosti zemlje Rta dobre nade? Koliko su Titovi obaveštajni oficiri pomagali Mandeli da započne oružanu borbu na krajnjem jugu Afrike? Kako je početkom devedesetih godina branio tezu da pravo glasa na prvim demokratskim izborima treba dati i tinejdžerima sa 14 godina?... Na ova i na mnoga druga pitanja zvanična Mandelina biografija „Dugi hod ka slobodi” ne odgovara. U svim ranijim ispovedanjima svetu Nelson Mandela nije otkrivao neslućeni talenat disciplinovanog hroničara. Tokom 27-godišnjeg tamnovanja na Robin Ajlendu, Nelson Mandela imao je pravo da jednom dnevno prima posete drugih zatvorenika i svakih šest meseci pošalje i primi po jedno pismo. Mandela tvrdi da je sačuvao svu prepisku iz tog vremena, kao i onu pre i posle toga!

Nije čudo da organizatori Frankfurtskog sajma knjiga smatraju „Konverzaciju sa samim sobom” glavnim događajem i budućim bestselerom. Mandelina lična arhiva biće štampana 2010. godine – pred početak Svetskog fudbalskog kupa u zemlji Rta dobre nade.

Jednom objavljena lična arhiva teško obolelog Mandele (boluje od raka prostate od 2001. godine) mogla bi rasvetliti brojne političke misterije nadaleko od Rta dobre nade.

Tanja Vujić