Nervni otrov i u hrani

Jedno od do sada najsveobuhvatnijih ispitivanjaljudske izloženosti opasnoj hemikaliji polibromovani difeniletri (PBDE) pokazuje da, veoma dugo korišćena u svemu, od računara do vreća za spavanje, ona ulazi u čovečji organizam i kroz ishranu a ne samo preko proizvoda od plastike koji se koriste u domaćinstvu.

„Što više mesa jedete, više ga imate u svom serumu”, kaže Ališa Frejžer, koja se bavi životnom sredinom na Fakultetu za javno zdravlje Bostonskog univerziteta (SAD), a predvodila je najnovije istraživanje.

Polibromovani difeniletri (PBDE) su, inače, hemijski srodnici polihlorovanih bifenila (PCB), za koje se zna da su uzrok rađanjadece s raznim manama i neurološkim poremećajima. Do sredine sedamdesetih potonji su zabranjeni širom sveta, kada su prvi počeli sve češće da se koriste kao sredstvoza gašenje požara. Polibromovani difeniletri su se mogli naći u većini proizvoda za kuću koji sadrže plastiku.

Do kraja devedesetih tragovi ove materije pronađeni su u ljudima širom sveta, a najviši nivo izmeren je kod stanovnikaSAD. Istraživači su se unervozili: male količine izazvale su neurološkeporemećajekod laboratorijskih životinja, a najvišinivoi otkriveni su u majčinom mleku.

Nije bilo izvesno predstavljaju li momentalnu/neposrednu pretnju po čoveka. Neposredno ispitivanje je nemoralno, epidemiološka istraživanja na većem brojustanovništvateško su izvodljiva. Ali imadovoljno razloga za zabrinutost, pa je Evropska unija 2004. zabranila dve od tri najčešćeupotrebljavana oblika ovog hemijskog jedinjenja.

Agencija za zaštitu životne sredine SAD, koja je u januaru priznala da joj nedostaje sposobnost da uspostavi osnovna merila (standarde) hemijske bezbednosti, nije učinila što i EU, ali su od 2007. godine tri savezne države – Kalifornija, Vašington i Mejn – zabranile PBDE. Mnogi proizvođači su prestali ili planiraju da prestanu da ih koriste.

„Dotične hemikalije pretrajavaju u životnoj sredini, ne propadaju. Stoga je potrebno, zaista, mnogo vremena da zagađenje iščili iz okoline i naših tela”, objašnjava Ališa Frejžer. „Iako u ovom času ne znamo kakvo je delovanje na zdravlje, većina ljudi bi želela da se spreči dalje izlaganje”, dodaje ona.

Iako su pomenute zabrane mudre, neće ukloniti pretnju. Većina istraživanja u vezi sa izlaganjem polibromovanim difeniletrima usredsredila su se na to kako ih ljudi mogu uneti iz prašine i drugih izvora u kući/zatvorenom prostoru što bi bilo uklonjeno čim se proizvodi koji ih sadrže uklonili. Mnogo manje pažnje posvećeno je ovoj hemikaliji u ishrani.

Istraživači kojeje predvodila Ališa Frejžer proučilisuuticajpolibromovanih difeniletra na 2000 osoba, a istraživanjeje obezbedio Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti. Isti su podaci korišćeni 2004. radi uspostavljanja polaznih procena izloženosti Amerikanaca, ali ta analiza nije tragala za obrascima u unosu hrane. Na Bostonskom univerzitetu su otkrili da su nivoi 25 odsto viši kod mesojeda nego kodvegetarijanaca.

Mada putevi zagađenja obroka nisu ubedljivo utvrđeni moguće je da se „pojedini stari proizvodi odnose na odlagališta i da bi hemikalija tako mogla ući u životnu sredinu”, smatra Ališa Frejžer. Početkom godine Nacionalna okeanska i atmosferska administracija (NOAA) objavila je da se polibromovani difeniletri nalaze u svim priobaljimai u Velikim jezerima, s najvećim izmerenim iznosima u blizini gradskih i industrijskih zona. To što je nivo najviši u mesnim proizvodima ima smisla, jerse hemikalije nagomilavaju u masti, koja prodre u hranu i vodu.

Posle svega predlaže se da SAD usvoje propise slične onima u Evropskoj uniji koja je 2007. naložila da se hemikalije podrobno provere i dokaže bezbednost pre upotrebe. To je suprotno od uobičajenog postupka u SAD, gde se zaključuje da su hemikalije bezbedne dok se ne dokaže drugačije.