Računar otvorenog koda

Znali ste, svakako, za programe (software) otvorenog izvora (kod); operativni sistem "linuks" (Linux) već godinama tako oglašavaju. Odskora ista odrednica, u osnovnom značenju, vaši i za svakojake elektronske sprave (hardware), a najpre za računare.

Nova lepeza naprava preudešenih po zamislima vlasnika će, kako se predviđa, zaokupiti bratstvo kompjuterskih provaljivača (hacker) svekolikih zaštita, što je podjednako poželjno i za proizvođače delova (modul) i za same korisnike.

Minule decenije uobičajilo se prilagođavanje programa potrebama naručilaca, ali skalamerije i raznorazni sastojci od kojih se sklapaju ostale su nedostupne, neka vrsta "zabranjenog područja". Preovlađujuće navike se menjaju; "Epl" se, očigledno, uzalud upinje da svoju toliko traženu spravicu "ajfon" (iPhone) sačuva od provale.

Većina imalaca omanjih elektronskih uređaja – mobilnih telefona s kamerom i snimačem glasa, na primer – i dalje nije u prilici da ih trampi ili donekle izmeni. Novoosnovana mala kompanija "Bag laboratorije" iz Njujorka očekuje da će u korenu preinačiti pristup svojom novinom nazvanom "buba" (Bug).

Preinačavanje po želji

Čega su se dosetili tvorci najnovije zamisli?

Izvršni direktor Piter Sijmelhek, sedamdesetih godina i sam haker (što je igrom slučaja ispisano u drugom delu prezimena!), najavljuje da će vlasnici "bubu" preinačavati i podešavati kadgod im se to prohte. Osnova je sprava prozvana Bugbase (po ceni od nekoliko stotina dolara), svojevrsni maleni računar nimalo veći od "ajfona", sa operativnim sistemom "linuks", koji će imaoci preprogramirati prema vlastitom nahođenju.

Naprava ima četiri ulaza (port) za priključenje dodataka (modul), svaki oko dva i po kvadratna inča (inč je 2,54 santimetra), što se po potrebi dodaju ili oduzimaju. Kupci će, kako se najavljuje, među prvima nabavljati, kako tehnička pomagala za satelitsko navođenje (GPS), kamere, senzore za praćenje kretanja i ekrane od tečnih kristala (LCD). Nakon toga se očekuju novi priključci, najmanje četiri godišnje, da bi se proizvođači – najvećma manji – ohrabrili da podrže ovaj poduhvat.

Imaoci "bube" će prikačinjati dodatke da bi sastavili željenu skalameriju, zatim će sami pisati ili učitavati programska uputstva sa određene adrese. Nakon toga su u prilici da sa ostalima razmenjuju i nacrte i programe za dotičnu spravu. Zato je ona, u doslovnom smislu, otvorenog izvora (kod).

Piter Sijmelhek je dugo čeznuo za nekim bežičnim uređajem, naročito u vreme napada terorista-samoubica na Njujork 11. septembra 2001. godine, shvativši da bi tako znao šta se događa s njegovom suprugom i novorođenčetom. Ali se tada ništa slično nije prodavalo. Zato što nije mogao da išta da kupi, odlučio je da ga sam osmisli. Okupio je izvesne inženjere i dogovrio se da izrade preteču prilagodljive naprave (hardware) kakvu je želeo da kupi, izum koji će omogućiti vlasnicima da ga doteruju prema svojim zamislima imajući na raspolaganju mnoštvo alata (hardverski i softverski).

Prepoznaje dodatke

Kao nadahnuće poslužila je čuvena Rubikova kocka: korisnici su bili u prilici da dodaju i oduzimaju delove ne strepeći da li će se skalamerija zakočiti. Na kraju je kompanija "Bag laboratorije" osmislila okosnicu, prvi sastojak (modul) "bube", svojevrsni međusklop (interface) sa programom otvorenog koda koji je prepoznavao svaki priključeni dodatak, upravljao sklopljenom napravom i podešavao napajanje za svaku novoprikačenu.

Iz ovih razloga to je, zaista, maleni računar.

Ničeg neobičnog u današnje vreme: vaša kamera, toster ili auto već imaju ugrađene računare ili, bolje reći, namenske čipove (procesori)! Isto to, ali malčice drukčije – kao u pripovestima koje opisuju Nasradin hodžine dogodovštine – primenjeno je u elektronskoj spravi (spravama) otvorenog koda.

Za početak će pokušati da namame ljude sa inženjerskim iskustvom, iako su i obični korisnici koji vole da čeprkaju po ovakvim napravama dobrodošli, ali će morati da sačekaju da se uvere koje su im pogodnosti neophodne. Prema mišljenju Erika fon Hipela, predvodnika preduzetničke družine za novotarije u Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT), jedno od budućih ekonomskih stremljenja jeste da korisnici sami sklapaju i doteruju sve što im je potrebno. Već prvi će svojim novinama podstaći ostale da krenu istim stopama, najviše privučeni niskim cenama sastojaka i dodataka.

Novostasali soj hardverskih hakera predstavljaće tehnološku prethodnicu.