Nova lula mira u Beloj kući

Poglavice američkih starosedelačkih plemena pripremaju se za počasnu pobedu nad kaubojima. Glancaju perjanice i pakuju kofere – za put u Belu kuću čiji ih je novi domaćin pozvao u goste, pre nego potomke osvajača Divljeg zapada.

Mnoge je začudila upravo lansirana vest da će Barak Obama „naći vremena” da se bavi poraženima i gotovo istrebljenima u sukobu civilizacija koji se odigrao mnogo pre nego što je takav obračun kao moderni lom opisao Semjuel Hantington. Ne beži li tako šef Bele kuće u „egzotiku”, dok mu zemlju, pa i svet, tresu ekonomske, socijalne i strateške krize, zapitali su se pojedini posmatrači, čije su rezonovanje sledili mediji, objavljujući samo šturu vest da će se Obama 5. novembra sresti s lokalnim Indijancima da bi neposredno od njih čuo šta ih tišti.

Indijanci i šef Bele kuće misle, međutim, da će to biti i skup specifičnih pobratima koji su jedan drugom bliži nego Vinetu i Old Šeterhend u romanima Karla Maja. Jer u borbi za glasove, tokom prošlogodišnje izborne kampanje, Obama je primljen u članstvo plemena Krou, iz Montane, gde ga je jedna porodica usvojila i nadenula mu svoje prezime Crni Orao (koje se ispostavilo kao predskazanje – da će prvi put crnac biti na čelu države čiji je simbol beloglavi kralj ptica).

Tom prilikom, novoproklamovani Indijanac je masi „novih saplemenika” obećao da će im kao predsednik popraviti položaj u društvu, prilično zanemaren u mandatima Džordža Buša čiji je kurs važio za „kaubojski”. Kucnuo je čas, reklo bi se, da obećano i ispuni, pogotovu što anketa pokazuje da većina starosedelaca, koji su listom (njih 95 odsto) njemu dali glas, nije videlo vajdu za sebe u njegovim tekućim antikriznim paketima.

Obama će, veruje se, nastojati da sa specijalnim gostima „popuši novu vrstu lule mira”, što će mu trostruko pogodovati. Prvo, kao pripadnik takođe dugo potlačene rase, rado će se priključiti izvinjenjima, upravo izglasanim u Senatu, za nepravde koje su pridošlice pričinile starosedeocima. Drugo, specifičnom socijalnom lulom mira će podupreti prilično polemičnu odluku da baš on bude dobitnik Nobelove nagrade za mir. Treće, ako još i zaista pripale – predsednik će moći da se pravda da je samo zarad viših ciljeva na trenutak javno prekinuo dugotrajnu borbu da sebe odvikne od (povremenog) pušenja.

Reklo bi se da je Obami pre svega stalo da pokaže da želi da Ameriku reformiše iz korena. Jer, ako se ne može bitno popraviti status nešto više od četiri miliona potomaka starosedelaca (procenat i po ukupnog stanovništva) kojima SAD ni sada nisu spremne da isplate istorijski dug – kako se onda može verovati u ostvarivost niza drugih projektovanih stabilizacionih poduhvata?

Položaj Indijanaca je sada, konstatuju hroničari, osetno bolji nego kad su otimana i dobra i prava. Deo istorijskog duga otplaćuje im se dozvolama da pod privilegovanim uslovima drže kockarnice, što jeste obogatilo neka plemena, na primer na Floridi i u Kaliforniji. Takva šansa za profit nagnala je mnoge da se „prisete” korena i da se svrstaju među Indijance, kojima nije do te vrste omasovljenja pa detaljno proveravaju zasnovanost upućenih im kandidatura za srodstvo.

Većina starosedelaca bi, pak, da održi svoje običaje, a da istovremeno budu i ravnopravni sa ostalim delovima društva. Umesto sklada prevladavaju raskoli. Pa, tako, Indijanci imaju slabiju zdravstvenu zaštitu, zapuštenije škole i za pet godina kraći životni vek od američkog proseka, njihovi tinejdžeri dvostruko češće izvršavaju samoubistva nego vršnjaci iz drugih sredina...

Ne ostvaruju mestimično ni osnovna demokratska, biračka, prava – registrovale su nevladine organizacije. Ne uspevaju ni da izdejstvuju da se vašingtonskom sportskom klubu oduzme naziv „Crvenokošci” koji vređa njihovu rasnu pripadnost. „Nikoga Vašington nije tako dugo zanemarivao kao Indijance, prve Amerikance”, ocenio je Obama kad su ga proglasili za Crnog Orla. Pozivom poglavicama bi da pokaže da više neće biti tako i da Nobelovu nagradu za mir doživljava kao podsticaj za modernizaciju „lule mira”.

U međuvremenu su istraživači „otkrili” da žilama njegove supruge Mišel, a onda i njihovih kćerki, teče „izvestan procenat indijanske krvi”, osim pretežno crnačke i delimično belačke. A „krv nije voda”...