Str­plje­njem do do­bre ce­ne ak­ci­ja

Više od polovine stanovnika Srbije, koji bi trebalo da besplatno postanu vlasnici akcija Elektroprivrede Srbije, Telekoma, beogradskog aerodroma „Nikola Tesla”, „Jat ervejza” i farmaceutske kompanije „Galenika”, trebalo bi da ima mogućnost da proda ne samo akcije pojedinog javnog preduzeća, već i, davanjem jedinstvenog naloga, kompletan ili delimičan paket akcija. Objedinjavanje akcija bi doprinelo znatnom sniženju transakcionih troškova, smatra dr Dobrosav Milovanović, jedan od naših najvećih eksperata za tržište hartija od vrednosti.

Time bi se budućim akcionarima pružila sloboda da odluče ne samo kada, već i kako žele da prodaju akcije koje dobiju, u zavisnosti od njihovih interesa.

Takođe, objedinjena ponuda bi mogla biti interesantna određenim kupcima, pre svega portfolio investitorima – penzionim i investicionim fondovima i osiguravajućim društvima, koji u svojim portfeljima nastoje da imaju akcije najboljih kompanija.

Međutim, to ne znači da bi budući akcionari trebalo da žure sa prodajom svog besplatno stečenog kapitala, u celini ili delovima, jer on potencijalno ima veliku tržišnu vrednost, znatno veću od nominalne i knjigovodstvene.

Imajući u vidu interes budućih akcionara, pogotovo u uslovima velikog siromaštva u aktuelnoj socijalnoj i ekonomskoj krizi, ali i emitenata – velikih kompanija koje, dobrim delom, utiču na ukupnu ekonomiju zemlje, neophodno je da podela besplatnih akcija bude transparentna, pouzdana i izvesna, kao i da ceo proces bude potpuno razumljiv svim građanima.

Uz to je, kako ističe naš sagovornik, neophodno da postoje sve pravne, organizacione, informatičke i druge pretpostavke za njegovu nesmetanu primenu.

– Od ključnog značaja je da građani, kao i potencijalni investitori, dobiju sve relevantne podatke na osnovu kojih mogu da donesu odluku o tome da li bi trebalo, kada i na koji način da prodaju ilikupe akcije tih preduzeća – smatra Milovanović.

To se, pre svega, odnosi na podatke koji odslikavaju postojeće i buduće finansijske i druge ekonomske pokazatelje (poput, na primer, uporednih cena struje u našoj i drugim zemljama).

Na taj način bi se izbegle ishitrene odluke i sprečilo moguće brzo prelivanje velike vrednosti od budućih vlasnika besplatnih akcija ka relativno malom broju kupaca.

Zbog toga je veoma važno da se akcijama trguje na organizovanom tržištu, jer to doprinosi većoj informisanosti akcionara, obezbeđuje ravnopravnu i transparentnu konkurenciju,što za rezultat ima realnijecene.

– Građane, koji nisu dovoljno upućeni u akcionarstvo, ne bi trebalo da zbuni ili razočara eventualna niska nominalna vrednost akcija koje dobiju „za džabe”. Jer, primera radi, nominalna vrednost jedne akcije NIS-a, koja iznosi 500 dinara, ne znači da akcionar na tržištu ne može dobiti znatno višu cene od te na koju deonica glasi. Od tri cene akcije – obračunske (knjigovodstvene), nominalne (na koliko glase) i tržišne, za vlasnike kapitala i investitore je za donošenje odluke o prodaji ili kupovini najvažnija poslednja, koja se formira u odnosu ponude i tražnje – ističe Milovanović.

Uz to, pre odluke o eventualnoj prodaji akcija, budući akcionari bi trebalo da imaju u viduda su startne berzanske cene, po pravilu, zbog nesrazmere u ponudi i tražnji, znatno niže od kasnijih, kad se trgovanje zahukta.

Pri tom ne bi trebalo da ih obespokoje ni moguće povremene oscilacije u ceni akcije, jer berzanska trgovina podrazumeva i „mršave mesece”, kad je neophodno imati strpljenja i sačekati pravi trenutak za otuđenje akcija po najpovoljnijoj ceni.