Dve lipe jednog pisca

Koceljeva – Zdanja Zavičajnog muzeja i Biblioteke "Janko Veselinović", nekadašnja Mala i Velika škola u Koceljevi, proglašene su nedavno za nova kulturna dobra. Pored Crkve svetog cara Konstantina i carice Jelene u centru varoši, Crkve svetog arhiđakona Stefana u selu Svileuva i još nedovoljno istraženog arheološkog lokaliteta Kik, o njima će ubuduće voditi brigu Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture u Valjevu.
– Arhitektonski objekat u kojem se danas nalazi Zavičajni muzej Koceljeva podignut je na mestu gde se oko 1871. godine nalazila zgrada od šepera u kojoj je bila tadašnja koceljevačka opština, i u kojoj je, u jednoj sobici, radila i prva škola u ovom posavskotamnavskom mestu – kaže za "Politiku" kustos Zavičajnog muzeja Zoran Živanović.

U periodu od 1871. pa do 1888. godine, kada u Koceljevu dolazi da učiteljuje Janko Veselinović, zgrada od šepera je porušena i na njenom mestu je sagrađen objekat od cigala, namenjen za novu školu, kasnije nazvanu Mala škola. Poznati srpski pisac zasadio je ispred dve lipe, koje su posečene 1995. godine prilikom poslednje temeljne restauracije i adaptacije.

– Zbog potrebe za prostranijom školom u Koceljevi, odmah do manje, 1901. godine podignuta je veća zgrada u kojoj se nastava odvijala punih 50 godina, odnosno dok nije izgrađena sasvim nova dvospratna osmoljetka. Danas se u ovoj zgradi nalazi biblioteka koja nosi ime Janka Veselinovića, ne samo ovdašnjeg učitelja, već i predsednika opštine od marta 1889. do septembra 1890. godine – objašnjava Živanović.

Prema njegovim rečima, u periodu od 1901. do 1951. takozvana Mala škola bila je pretvorena u stan za učitelje. Za vreme Prvog svetskog rata oba objekta služila su najpre kao prihvatilište za ranjenike, a tokom austrougarske okupacije bili su pretvoreni u vojnu konjušnicu. U Drugom svetskom ratu, zajedno sa Crkvom svetog cara Konstantina, pretrpela su značajna oštećenja prilikom nemačkog avio bombardovanja.

Posle 1951. godine u Malu i Veliku školu useljava se Radnički univerzitet, koji 1973. menja ime u Narodni univerzitet "Janko Veselinović", a 1990. u Centar za kulturu i obrazovanje "Janko Veselinović". Sedam godina kasnije Centar se transformiše u Biblioteku "Janko Veselinović", a od 2003. u njenom sastavu je i Zavičajni muzej.

– Zavodu za zaštitu spomenika kulture zahtev smo uputili još pre dve godine i zadovoljni smo što je procedura pozitivno okončana. U međuvremenu konkurisali smo u NIP-u za 20.000 evra kojim bi okrečili prostorije, uradili fasadu i adaptirali 150 kvadrata potkrovlja u dečje odeljenje – ističe direktor biblioteke Nebojša Ostojić.