Traganje i čekanje

Spremite se, recimo, u četvrtak uveče da na Drugom programu RTS-a gledate poslednju epizodu serije „Kapri“ – a sačeka vas direktan prenos sednice Saveta bezbednosti UN... Hoćete da pričekate da potom počne „Metropolis“, ali vas dočeka dokumentarni film o Danilu Kišu... To je zato što ste se oslonili na najave u dnevnom listu „Blic“.

Da ste čitali „Politiku“, znali biste raspored programa, tačan po sadržaju a približan po satnici. Ali već sutradan ni u ovim novinama nije sve „odgovaralo istini“. Na Prvom programu umesto serije „Šark“ pojavio se Novak Đoković u teniskom duelu sa Simonom. Kad je u 21.00 trebalo da počne serija „Izviđači“, na ekranu je bio „Metropolis“. Oko „Izviđača“ su se, inače, složili i „Blic“ i „Politika“, ali je razmimoilaženja bilo oko podneva – kod prvog je umesto serije bio najavljen Gitar art fest.

Moglo bi se ovako, po danima i po novinama, unedogled tragati za primerima nepouzdanog obaveštavanja o dnevnom programu Radio-televizije Srbije. Kriva, naravno, nije štampa. Javni servis konstantno pokazuje neodgovornost prema planiranju i najavljivanju programa, a proizvoljnim promenama, ne uvek na korist gledalaca, kako sam veruje, demonstrira nepoštovanje svoje publike.

Hoteći da se po svaku cenu prikaže kao agilan medij koji prati aktuelnosti i brzo reaguje na važne povode, Radio-televizija Srbije prikriva, zapravo, svoju unutrašnju neorganizovanost i bahato uverenje da gledaocima nudi baš ono što im treba i što vredi (neznano koliko – 15, 20, 30 pa i više minuta) čekati na ekranu. Ako su netačnosti u najavama za nedeljnike donekle razumljive, jer život donosi iznenađenja i nepredvidive obrte (u sportu naročito), nepreciznosti u najavljivanju „danas za sutra“ nedopustive su. Bile bi one izbegnute da ima valjane koordinacije među redakcijama i odgovarajućim službama RTS-a.

Za sednicu Saveta bezbednosti znalo se danima unapred – kao što je bilo jasno i to da je, s obzirom na temu, treba prenositi. Za datum dvadesetogodišnjice smrti Danila Kiša znalo se takođe – a valjda i za to da je u samoj kući snimljen ovim povodom jednosatni dokumentarni film. Za dane i trajanje skupštinskih zasedanja zna se sada precizno, shodno nedavno potpisanom ugovoru parlamenta i Televizije – pa nema više ni izgovora da poslanici bar na ovaj način, svojim „TV debatovanjem“ remete očekivanja građana.

I pošto tako izmori gledaoca traganjem i čekanjem, RTS nastavi da ga nervira svojom traljavošću. Neko u Filmskoj redakciji, ili u Marketingu, zaboravi da umontira, u pauzi za reklame, onaj prelazni „telop kadar“, pa se uz protagonistu belgijskog filma „Dete“ koji hoda nekom gradskom ulicom odjednom pojavi naša glumica na nekom salašu – najava zapravo za domaći film koji će biti prikazan kroz koji dan...

Programska disciplina, u koju uz ostalo spadaju i ovakve „sitnice“ kao što su preciznije najavljivanje programa i brižljivije opremanje emisija, spada u nezaobilazna svojstva koja odlikuju prestižne evropske medijske kompanije – pa bi trebalo da im teži i „Javni medijski servis evropske Srbije“.