Pretnje Obami „bez presedana"

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 18. oktobra – Broj pretnji smrću predsedniku Obami je „bez presedana”, a u porastu su i rasistička netolerancija i organizovane profašističke grupe, piše današnji „Boston gloub”, pozivajući se na neimenovane funkcionere administracije i interne izveštaje Kongresa. Zbog toga su „prenapregnuti i ljudski i materijalni resursi tajne službe”, koja, pored zaštite predsednika i drugih visokih ličnosti, u svojoj nadležnosti ima i finansijski kriminal, zbog čega je pre 144 godine primarno osnovana. „Nema sumnji da su poslovi zaštite porasli”, potvrdio je ovom listu njen spouksmen Edvin Donovan, koji međutim smatra da ona, uprkos tome, može da obavlja obe svoje misije. „Sikret servis”, čiji su agenti, „oni koji će primiti metak” (namenjen predsedniku) često glamurizovani u holivudskim filmovima, od 1. oktobra je inače povećan za još 350 ljudi, tako da ih danas u celoj službi ima 7.055, a povećan mu je i budžet koji sada iznosi 1,4 milijarde dolara.

Da je Barak Obama izložen većem bezbednosnom riziku od svojih prethodnika postalo je očigledno od momenta kad je postao ozbiljan predsednički kandidat. Zaštitu tajnih agenata dobio je još početkom 2007, 18 meseci pre izbora, što je najranije dosad. A od inauguracije, 20. januara ove godine, upućeno mu je, kako se tvrdi, više pretnji smrću nego ijednom stanaru Bele kuće. Prema nekim podacima koji su izneti prošlog avgusta, tajna služba ozbiljno analizira čak 30 potencijalno ozbiljnih slučajeva dnevno.

Četiri američka predsednika dosad su bili žrtve atentata (Ronald Regan je preživeo metak kojim je pogođen u stomak 1980.), a kad je o Obami reč, strahovanja za njegov život proističu i iz sudbine Martina Lutera Kinga, ubijenog 1968, čija je borba za jednakost američkih crnaca i otvorila vrata predsedničke rezidencije jednom afroamerikancu. „Boston gloub” se poziva na interni izveštaj Kongresnog analitičkog servisa iz avgusta ove godine u koji je imao uvid, sačinjenog da bi razrešio dilemu o tome treba li reorganizovati tajnu službu tako što bi se ona bavila samo obezbeđenjem, dok bi finansijski kriminal prešao u nadležnost drugog vladinog departmenta, onog koji se bavi novcem („trežeri”). „Sikret servis” je, inače, formalno bio pod ovim kišobranom sve dok 2002, u reorganizaciji bezbednosnih službi posle terorističkog napada Al Kaide, dekretom tadašnjeg predsednika Buša, nije osnovan posebni Department domovinske bezbednosti, koji je danas jedan od najvećih u američkoj administraciji.

Kad je reč o ugroženosti Baraka Obame, ovde se često navodi polarizacija u američkom društvu, koja je postojala i pre njegovog izbora za predsednika, ali koja je tim izborom znatno zaoštrena, radikalizujući desnicu, a pogotovo njeno ekstremno krilo. U Americi je aktivno mnoštvo neofašističkih grupa, čija je ideologija mržnja prema prema svim imigrantima, a naročito Jevrejima i crncima. Uostalom, najstarija među njima, Kju kluks klan, još postoji.

Pravni centar za južno siromaštvo, institut koji proučava rasizam, u studiji takođe objavljenoj prošlog avgusta, navodi da je od 2000. do danas broj ekstremno rasističkih grupa porastao sa 602 na 926, i da je tom porastu doprineo baš izbor Obame. „Ključna razlika danas je da federalna vlada, koju cela radikalna desnica doživljava kao svog neprijatelja, na svom čelu ima crnog čoveka”, konstatuje ovaj institut. „Jedan od rezultata toga je porast incidenata nasilja od završetka predsedničke kampanje, uglavnom izazvanog besom zbog izbora Baraka Obame”. „Govor mržnje” ovde je u primetnom porastu i u radio-emisijama u koje se uključuju slušaoci, kao i u debatnim forumima na Internetu. Obamini savetnici nedavno su za slične predrasude optužili i TV mrežu Foks, koja po mnogim ocenama veoma otvoreno promoviše stavove desnice, čak i u svojim informativnim emisijama, a i neki izabrani političari su javno postavljali pitanja da li je Obama legalni državljanin SAD, i shodno tome legalno izabran na najviši položaj u zemlji.

Od Obaminog stupanja na dužnost bilo je nekoliko slučajeva da su na njegove mitinge dolazili naoružani ljudi, a tajna služba je upravo zaključila istragu o nedavnoj anketi na Fejsbuku sa pitanjem „Treba li ubiti Obamu”. Ispostavilo se da je to bila neukusna nesmotrenost i „greška” jednog tinejdžera, čije se ime ne otkriva.

U Kaliforniji, sud je upravo produžio pritvor izvesnom Džonu Gimbelu (59), do završetka istrage o njegovim i-mejlovima u kojima je pretio da će prvo ubiti Obaminu porodicu, a onda njega. Uhapšen je 6. oktobra.

M. Mišić

--------------------------------------------

Ko je zaštićen

Po zakonu, „Sikret servis” obezbeđuje predsednika, potpredsednika, državnog sekretara kao i članove uže porodice ovih funkcionera. Bivši predsednici i njihove supruge takođe imaju obezbeđenje (ono za suprugu prestaje ako se preuda) koje gube deset godina posle prestanka mandata. Njihova deca su pod zaštitom tajnih agenata dok ne napune 16 godina. Bivši potpredsednici pravo na državno obezbeđenje imaju samo šest meseci, a predsednički i potpredsednički kandidati koji su izgubili na izborima ovu privilegiju uživaju četiri meseca od izbornog dana.