Priroda pod zaštitom države

Priprema se Strategija prostornog razvoja Republike Srbije, koja će predstavljati podlogu za novi prostorni plan Republike. Navedenom strategijom i prostornim planom, koji će se iz nje proisteći, preispitaće se ranija planska opredeljenja u vezi površine, broja i vrste zaštićenih područja u Republici, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja. Očekuje se da se procenat zaštićene površine tim novim planovima sa šest odsto poveća na 11 do 12 odsto, a njihova realizacija moguća je do 2015. godine. Trenutno zaštićena prirodna dobra obuhvataju: pet nacionalnih parkova, 16 parkova prirode, 16 predela izuzetnih odlika, 72 rezervata prirode 284 spomenika prirode i 37 kulturno-istorijskih predela.

Svojevremeno, republička vlada je za preliminarnu listu dobara svetske kulturne i prirodne baštine UNESKO-a  predložila nacionalne parkove Šar planinu, Taru i Đerdap, spomenik prirode Đavolju varoš, specijalni rezervat prirode Deliblatsku peščaru. Na osnovu te liste stručna dokumentacija za zvaničnu nominaciju pripremljena je za Šar planinu, s tim što je kandidatura tog područja odbijena od strane Komiteta konvencije, pre dve godine. a odbijena je i kandidatura Đavolje varoši. Planira se da se Đerdapska klisura predloži za nominaciju, kao integralno prirodno i kulturno dobro.

Jedan od najvećih problema upravljanja nacionalnim parkovima i drugim zaštićenim prirodnim dobrima predstavlja divlja izgradnja objekata koja, osim ugrožavanja prirodnih i kulturnih vrednosti i kvaliteta životne sredine zaštićenih područja, prouzrokuje niz teškoća u vezi obezbeđenja komunalnih funkcija (vodosnabdevanje i kanalizacija, električna energija, sakupljanje i evakuacija otpada i drugo).

(/slika2)Kako se navodi u saopštenju ovog ministarstva šteta naneta prirodi i samovoljno ponašanje investitora urušavaju sistem zaštite životne sredine. Prošle godine Ministarstvo je uradilo takozvanuBelu knjigu, u kojoj je tabelarno prikazan popis svih bespravno podignutih objekata u nacionalnim parkovima (Tara, Kopaonik, Đerdap, Fruška gora, Šar planina). Osim nacionalnih parkova, nisu zaobiđena ni druga zaštićena prirodna dobra , kao naprmer Specijalni rezervat prirode Uvac, Predeo izuzetnih odlika  Ovčarsko –Kablarska klisura… 

Nažalost, ima slučajeva da se propisani režimi i mere zaštite ne poštuju, zbog čega dolazi do manjih ili većih promena, a negde i ugrožavanja vrednosti biodiverziteta, pejzaža i geonasleđa na zaštićenim područjima, navodi se u saopštenju ovog resornog ministarstva.Kako se ističe u saopštenju najčešće su to: izgradnja različitih vrsta objekata, kao što je saobraćajna, elektroenergetska, skijaška i druga infrastruktura, hidrotehničkih objekata, divlja izgradnja stambenih, vikendica i objekata turističkog smeštaja. Takođe, na pojedinim mestima problem predstavlja eksploatacija mineralnih sirovina, najčešće u vidu majdana ukrasnog i građevinskog kamena. Veliki problem predstavlja i ispuštanje neprečišćenih komunalnih voda (u Nacionalnom parku  Kopaonik), neregulisano odlaganje otpada, a negde i neadekvatna obrada zemljišta.

N. Kovačević

----------------------------------------------------

Predlozi za prirodna dobra

Za Predeo izuzetnih odlika „Ozrenske livade” i Specijalni rezervat prirode „Zeleničje”, završene su studije zaštite u okviru postupka revizije zaštićenih dobara, a takođe, u proteklom periodu završene su stručne osnove i predlozi za zaštitu većeg broja prirodnih dobara kao što su Parkovi Vrnjačke banje, spomenici prirode „Beli izvorac”, „Tupižnička ledenica”, objekti geo-nasleđa „Lesni profil kod Slankamena”, „Lesni profil Čot”, „Stratigrafski profil Filijala - Beočin”, spomenici prirode botaničkog karaktera „Grupa stabala hrasta lužnjaka na Kamarištu”, „Drvored koprivića u Radničkoj ulici”u Beogradu i drugo.

Kao dragoceni doprinos zaštiti zelenih oaza u urbanom Beogradu, završene su studije zaštite Spomenika prirode „Košutnjak”, Arboretuma Šumarskog fakulteta, dok je studija zaštite Topčidera pri završetku...