Tanano pozorišno pletivo

Glumac Nenad Jezdić posle duže pauze ponovo igra u pozorištu.

U predstavi „Mačka na usijanom limenom krovu” Tenesija Vilijamsa, koja će u režiji Ivane Vujić premijerno biti izvedena u četvrtak uveče na sceni zemunskog „Madlenijanuma”, tumači lik nestašnog bonvivana Brika. „Mačka na usijanom limenom krovu” je drama o porodičnoj, ljubavnoj spletki, suštinskom nerazumevanju potrebe čoveka u porodici da se bavi istinom i da je, po svaku cenu, traži od svojih najbližih.

– Nisam ni odlazio iz pozorišta. Samo sam reducirao ono što su bile moje obaveze u pozorištu. Više sam radio na televiziji. Pozorište se danas bavi utopijama, služi za političku tribinu. Pričam o svom pozorištu, Ateljeu 212. Nisam deo toga, ne razumem da se neko bavi revolucijom u pozorištu, ne razumem da neko organizuje političku tribinu u teatru. To su nedopustive stvari. Pozorište mora da bude lišeno svake politike, svakog subjektivnog osećanja. Teatar nikada ne sme da bude intimna priča jedne grupe, da ne kažem jednog čoveka. Elementarna radnja pozorišta podrazumeva različitosti u karakteru, izrazu, mišljenju. E, to je kvalitetno pozorište. Ja izvodim glumačke zadatke i ništa više od toga. Neku svoju sreću i svoja zadovoljstva tražim u drugim stvarima – kaže Jezdić i dodaje:

– Ovo je lep posao, Brik je lik koji me inspiriše, koji mi vraća nadu da mogu da napravim nešto dobro, drugačije. Postoji izvesna kontroverza u vezi s tekstom „Mačka na usijanom limenom krovu”, jer se sumnja na homoseksualnost glavnog junaka. Na nešto što se u ono vreme podrazumevalo i kvalifikovalo kao nastranost. Tokom rada na probama složili smo se da ne želimo da se bavimo tom pričom, već da pričamo o ljudskoj čežnji, o ljudskoj potrebi da budeš voljen i da voliš. O potrebi da se bez laži, uvijanja uspostavlja komunikacija sa svetom koji nas okružuje. Pisac koji je i sam, zapravo, bio homoseksualac bavi se uzvišenim osećanjima koja ljude u nemogućnosti ispunjenja ljubavlju navode na to što neki danas zovu poremećajem, a drugi nazivaju različitošću. Mislim da svako suštinsko zbližavanje dva čoveka jeste u potrebi za ljubavlju i nežnošću, u tome da te neko prihvati, da te neko sluša i misli o tome šta ti osećaš. Ja sam se odlučio da pričam o univerzalnim aspektima, a ne kao puritanac, niti kao čovek koji se bavi moralom – kaže poznati glumac.

Iako se za originalnog i nepredvidivog Nenada Jezdića može reći da je tek zagazio u srednje glumačke godine, iza njega je bogata karijera u kojoj je upisao kako pozorišne, tako i filmske i televizijske uloge. U matičnom Ateljeu 212 ostvario je pravi spektar karakternih junaka u predstavama „Ljubinko i Desanka”, „Turneja”, „Marija Stjuart”, „Filumena Marturano”, „Leda”, „Divlji med”... Prvu filmsku ulogu ostvario je u filmu „Kaži zašto me ostavi”, potvrdio se u ostvarenjima „Kordon”, „Tri palme za dve bitange i ribicu”, „Lajanje na zvezde”, „Nož” i drugim. Popularnost je potvrdio i televizijskim serijama „Porodično blago”, „Neki novi klinci”, „Stižu dolari”, kao i likom Gojka Marića u delu „Ranjeni orao” – najpre u istoimenoj predstavi Ateljea 212, a nedavno i u televizijskoj seriji koja je imala rekordnu gledanost.

Sa Jezdićem smo razgovarali neposredno posle iscrpljujuće probe „Mačke na usijanom limenom krovu” u „Madlenijanumu”. I dok smo ga samo nekoliko minuta ranije posmatrali na sceni kako sa štakom u ruci žustro polemiše sa svojim partnerom Miodragom Krivokapićem, nismo mogli ni da pretpostavimo sa kolikom smirenošću je spreman da analizira povereni zadatak.

– To je takav posao. I ako neko misli da je proba mesto i prostor gde se ljudi skupljaju da pričaju viceve, to je greška. Probe jesu teške, teško padaju, ali je u pitanju tanani rad, fino pletivo. Telo pokazuje jedno, srce drugo, razum treće, e to su te fine nijanse. Istražujemo delikatnost porodičnih odnosa, i to da li je laž možda najpostojanija među bliskima i najbližima. Ljudi lažu, prevrtljivi su, imaju svoje intimne, male interese;  i za te ciljeve, do kojih se dolazi malverzacijama i spletkama, ne postoji ništa uzvišenije, ništa čistije… Poverenje među prijateljima je kategorija koja izumire, toga ima sve manje, i to je ono što ovaj komad izdiže iznad prizemnog čitanja i tumačenja, odnosno pitanja da li je Brik homoseksualac. Sve ljude razumem u njihovoj potrebi da budu voljeni, i ne pravim razliku u tim osećanjima koja neko manifestuje na različite načine – zaključuje Jezdić.