Svi za dogovor, a od dogovora ni "d"

Kao što je novi ustav donet posle razgovora i dogovora svih parlamentarnih stranaka, tako i zakon o njegovom sprovođenju mora biti rezultat konsenzusa, slažu se predstavnici partija u Narodnoj skupštini Srbije. Međutim, to je, sudeći po izjavama, jedino nesporno, a sve ostalo trebalo bi da bude usaglašeno u konsultacijama oko ustavnog zakona, koje još nisu počele, ali se očekuju tokom ove nedelje.

Predsednik srpskog parlamenta Predrag Marković je odmah po zatvaranju birališta pozvao stranke da se dogovore, kako bi on mogao da zakaže svečanu sednicu na kojoj bio proglašen novi ustav i usvojen zakon o njegovom sprovođenju za nedelju, 5. novembra. Međutim, kako sada stvari stoje, ustav bi i mogao biti proglašen u nedelju, ali ustavni zakon ne. Markovićevu najavu sednice za 5. novembar Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS-a, za "Politiku", komentariše kao "bezobrazluk predsednika skupštine". Andreja Mladenović, portparol DSS-a, izjavio je, međutim, da će 5. novembra biti proglašen novi ustav, ali nije pominjao da bi tada mogao biti usvojen zakon o njegovom sprovođenju. Suzana Grubješić, član Predsedništva G17 plus, smatra da je moguće oba posla obaviti tog dana, a Zoran Anđelković, generalni sekretar SPS-a, kaže da bi bilo dobro da se istog dana proglasi ustav i donese zakon za njegovo sprovođenje, ali da nije realno očekivati da to bude 5. novembra.

Andreja Mladenović kaže da DSS očekuje saglasje o ustavnom zakonu, kakvo je postignuto oko ustava, te da će insistirati na dogovoru i kompromisu sa svim strankama. Prema njegovim rečima, postoji politička volja kod svih stranaka da se donese ustavni zakon i da se dođe do termina i vrste izbora. Mladenović je naglasio da treba pokazati strpljenje i sačekati da se stranke dogovore.

I Zoran Anđelković, za "Politiku" kaže da je najvažniji posao, što se tiče ustava, završen i dodaje: "Manje je važno kad će biti proglašen ustav, da li 5, 8, ili 10. novembra. Proglašenje ustava je stvar dobre atmosfere. Nije bilo konsultacije oko datuma proglašenja. Ja sam imao lični razgovor sa Predragom Markovićem, ali jedno je želja, a drugo dogovor. Nije dobro ništa praviti na brzinu, nema za to razloga."

Tomislav Nikolić kaže da sednicu za proglašenje treba dobro organizovati, pozvati mnogo gostiju, a "sve je to posao". Međutim, Nikolić ističe da ovu sednicu nikako ne treba vezati za nedelju, "ona bi trebalo da bude vezana za neki značajan datum, na primer za Mitrovdan, a da se ustav zove po nekom našem svecu, a ne po nekome od nas smrtnika, da to bude ustav Predraga Markovića". Nikolić, takođe, kaže i da ustav mora biti proglašen po danu, a ne noću, jer "nemamo čega da se stidimo, naprotiv".

Iz navedenih komentara vidi se da ni datum proglašenja ustava nije nešto što može da prođe bez dogovora svih, a što se tiče ustavnog zakona, stvari su mnogo komplikovanije. Za njegovo usvajanje potrebna je dvotrećinska većina, a ukoliko dogovora ne bude, onda će senka pasti na sve dobro što je urađeno.

Tomislav Nikolić kaže da od vlade očekuje početni predlog, ne zato što niko drugi ne zna da napiše ustavni zakon, već zato što "činovnici u vladi vrlo dobro znaju koliko bi zakona trebalo uskladiti sa novim ustavom i u kom roku". I Anđelković iznosi sličan stav, ali i najavljuje da će "SPS dovesti u pitanje svoje učešće na sednici na kojoj se bude raspravljalo o ustavnom zakonu, ukoliko on ne bude rezultat dogovora".

Suzana Grubješić smatra da je moguće već u nedelju proglasiti ustav i doneti ustavni zakon, jer "nema tu nešto mnogo da se radi, jedino što treba postići jeste dogovor oko izbora". Samo toliko, dogovoriti se oko izbora, a tu već svako ima svoj "rokovnik".

Tako, recimo, Tomislav Nikolić sumnja da bi izbori mogli biti održani pre februara naredne godine, "s obzirom na tempo kojim se država odaziva svojim obavezama". On dodaje da bi izbori mogli biti održani i pre: "Ako bi, na primer, predsednik Srbije Boris Tadić podneo ostavku, to bi bio razlog za održavanje predsedničkih izbora." On ističe da bi mogli biti održani i predsednički i parlamentarni izbori istog dana u februaru, ali da to zavisi od odluke dve trećine poslanika. Nikolić, ipak, smatra da bi trebalo odmah održati parlamentarne izbore, dok bi za predsedničke valjalo sačekati usvajanje zakona koji regulišu funkciju predsednika Srbije.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je, međutim, da neće pristati da izbori u Srbiji budu održani sledeće godine i dodao da će insistirati da i parlamentarni i predsednički izbori budu održani do 23. decembra.

Tadić je novinarima u Golupcu rekao da neće pristati na ucene Srpske radikalne stranke, ako zbog potrebe za dvotrećinskom većinom za usvajanje ustavnog zakona bude insistirala na tome da izbori budu u februaru ili martu sledeće godine.

SPS smatra, kako kaže Anđelković, da svi izbori treba da budu održani na proleće, a ako bi se išlo nekim bržim tempom, onda prvo parlamentarni, a kasnije predsednički i lokalni, zajedno. On zaključuje: "Istovremeno održavanje predsedničkih i parlamentarnih izbora za SPS je neprihvatljivo."

Treba biti racionalan, ne treba trčati na mig nekog iz inostranstva, a naročito ne kad se ide na to da oni budu pre nego što, krajem godine, Kontakt grupa saopšti svoj stav o Kosmetu, kaže Anđelković.

Andreja Mladenović kaže da DSS nema izričite zahteve, da izbori na svim nivoima treba da se održe u što skorijem roku, a da će "pitanje koji izbori i kada će biti održani biti stvar dogovora među strankama".