Špijunaža među prijateljima

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 20. oktobra – U slučaju koji ima sve elemente klasičnog špijunskog trilera, ali i mnogo nejasnih elemenata, FBI je juče po podne uhapsio jednog američkog naučnika koji je imao pristup najosetljivijim nuklearnim tajnama zbog njegove „spremnosti da radi za Mosad”.

Stjuart Nozet (52), koji je, između ostalog, bio deo tima kome se pripisuje nedavno otkriće tragova vode na južnom polu Meseca, u svojoj profesionalnoj biografiji ima rad za NASA, za Department odbrane i Department za energiju, gde je imao odobrenje za uvid u mnoge strogo poverljive dokumente, pa i one iz takozvanog „programa specijalnog pristupa”. Iako je državnu službu napustio još pre tri godine, nema sumnje da je mnogo znao. „Nameštaljka” koju mu je postavio FBI pokazala je da je bio voljan i da time trguje.

Iz sinoćnjeg saopštenja Departmana pravde, inače veoma detaljnog, proizilazi da je Nozet uhvaćen više zbog spremnosti da špijunira nego zbog stvarnog odavanja tajni Izraelu, mada se ovo poslednje ipak naslućuje i biće tek predmet njegovog „debrifovanja”, procedure u kojoj se od špijuna saznaje šta sve znaju. Nozet je okrivljen da je prvo pristao da radi za Mosad, a zatim da je isporučio neke poverljive dokumente njegovom agentu i za to uzeo relativno skromnu svotu od ukupno 11.000 dolara – s tim što je taj agent čuvene obaveštajne službe Izraela bio operativac FBI.

Pošto je najpre taj agent sa njim kontaktirao telefonom, odmah je pristao na sastanak u jednom vašingtonskom hotelu i otprve prihvatio ponudu da postane Mosadov saradnik, tražeći pri tom „da ne radi za džabe” i izraelski pasoš. Na tom sastanku je, kako je predočeno u saopštenju kojim je obrazloženo hapšenje, izneo i to da je takvu ponudu očekivao, jer je živeo u uverenju „da već radi za njih”, misleći na konsultantske usluge koje je pružao jednoj firmi u stopostotnom vlasništvu izraelske države (Izraelerkraft indastris, prema navodima nekih medija), za koju je pretpostavljao da je „samo fasada”. Od te firme Nazet je tokom 10 godina primio svotu od ukupno 225.000 dolara.

Navodi se i da je prilikom nedavnog puta u inostranstvo poneo dva USB kompjuterska diska, koje „nije vratio”, iz čega se naslućuje da je stvarne špijunaže možda ipak bilo. Ako se sve optužbe dokažu, Nazet bi moga da dobije doživotni zatvor.

Ovaj slučaj je neobičan i po tome što se u saopštenju Dapartmenta pravde izričito pominje da „nije bilo nezakonitih aktivnosti vlade Izraela”, koja je u jutrošnjem saopštenju iz Jerusalima poručila da „Izrael ne prikuplja obaveštajne podatke niti učestvuje u špijunskim aktivnostima u prijateljskim državama”.

Sudeći po radnoj biografiji Stjuarta Nazeta i njegovoj ekspertizi u radarskoj tehnologiji, Izraelce bi moglo da interesuje koliko sa svojim novim senzorima, istim onim koji su otkrili vodu na Mesecu, Amerikanci mogu da prodru u tajne podzemnih nuklearnih postrojenja Izraela.