Klimatski izazovi Amerike i Kine

Mesec dana pred prvu posetu Baraka Obame Pekingu i manje od pedeset dana do početka klimatskog samita u Kopenhagenu, predsednici dve ekonomske sile koje štetnim emisijama najviše zagađuju planetu razgovarali su o problemu klimatskih promena.

„Razvoj bilateralne saradnje povodom klimatskih promena nije samo u interesu zajedničkih napora međunarodne zajednice da se ovaj problem reši, već ima veliki značaj za napredak kinesko-američkih odnosa”, rekao je kineski predsednik Hu Đintao u telefonskom razgovoru sa predsednikom SAD, koji se vodio juče ujutru po pekinškom vremenu, prenela je Sinhua.

Obama je uzvratio da su Sjedinjene Američke Države radi uspeha pregovora u Kopenhagenu spremne da sarađuju sa svima.

Skup više od 190 članica UN najavljuje se kao „istorijski” i „poslednja šansa za spas planete”, jer se očekuje sporazum koji bi nasledio Kjoto protokol. Međutim, decembarski datum se približava (7–18), a ni na jednom od pripremnih sastanaka nije ostvaren značajniji pomak.

Suštinski nesporazum leži u tome kako ograničiti emisije ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte da bi se zagrevanje planete zaustavilo na dva stepena Celzijusa više u odnosu na preindustrijski period.

Dok je jedan broj razvijenih zemalja spreman da se jasno obaveže u brojevima (Japan da će smanjiti emisije za 25 odsto, Evropska unija za 30), dotle su Kina i SAD radi da obećanja ostanu na nivou „snažne posvećenosti”, bez pominjanja konkretnih brojeva.

Iako Amerika ima najveću odgovornost za dosadašnje emisije, Kina je za deset godina udvostručila emisije ugljen-dioksida, sa tri na šest milijardi tona. Po nekim procenama, do 2030. godine dve trećine štetnih gasova će dolaziti iz zemalja u razvoju, koje, po Kjotu, nisu imale nikakve limite, a sada ne žele da postavljanjem gornjih granica ograniče dalji ekonomski rast.

U poslednje vreme uspeh samita u Kopenhagenu sve se više vezuje za još neizvesno prisustvo američkog predsednika.

Iako je skup planiran na nivou ministara za zaštitu životne sredine, otkako je premijer Gordon Braun najavio da će lično otputovati u dansku prestonicu, iz Britanije stižu pozivi Obami da zaboravi neuspeh olimpijske kandidature Čikaga koji ga veže za ovaj grad i da „rezerviše kartu za Kopenhagen”.

Specijalni izaslanik Stejt departmenta Tod Stern izjavio je u ponedeljak u u Londonu posle dvodnevnog skupa vodećih ekonomskih sila, ujedno i najvećih zagađivača planete, da nije isključena mogućnost da se Obama „u pravim okolnostima” pojavi u danskoj prestonici.

Klimatska politika je bila deo onih predizbornih obećanja u kojima je američki predsednik najavljivao veliki zaokret u odnosu na politiku prethodnika.

Problem je u tome što zakon o klimi još nije došao na  dnevni red u Senatu, gde se trenutno „zaglavila” reforma zdravstva, i pitanje je da li će uopšte doći do početka samita u Danskoj.

Predstavnički dom Kongresa usvojio je zakon u junu. Njime je zacrtano da se do 2020. emisije smanje za 17 odsto u odnosu na 2005. Predviđen je, takođe, sistem „ograniči, pa trguj”, što bi podrazumevalo formiranje tržišta na kojem će kompanije koje probiju limit moći da kupe kredit od onih „zelenih”.

Protiv zakona su većina republikanaca i neke demokrate, kao i poslovni ljudi koji veruju da će prateći porezi biti nepodnošljivi za biznis i obične ljude. U poslednjih desetak dana, međutim, dva republikanska senatora su najavila podršku zakonu, što je povećalo nadu da je izglasavanje moguće pre samita u Danskoj.

Ukoliko zakon ne prođe u Senatu, postoji opasnost da se u Kopenhagenu ponovi ono što se desilo sa Kjoto protokolom. Tadašnji predsednik Bil Klinton potpisao je sporazum, ali su ga Senat i Džordž Buš odbacili sa obrazloženjem da je suviše štetan za američku ekonomiju.