Vole da budu viđeni

U svojoj arhivi preduzeće „Stars” ima imena oko četiri hiljade statista koje angažuje za snimanje emisija zabavnog karaktera, kvizova, ali i filmskih projekata, TV serija, reklama, muzičkih spotova, promocija... Ko su ljudi iz publike koji tapšu, navijaju i vesele se kao da su na sopstvenom slavlju ili prate televizijske ekipe i figuriraju u scenama onako kako se to od njih traži?

– Mnogo je tu različitih ljudi. Za snimanja angažujemo i bebe od četrdeset dana, naravno, u pratnji roditelja, a imamo i nekoliko bakica i dekica starijih od osamdeset godina, koji su dovoljno vitalni da mogu da izdrže naporna i često iscrpljujuća snimanja – kaže Svetlana Kostić, direktorka ove firme.

– Kad je reč o zanimanjima, sarađujemo i sa onima koji su socijalno ugroženi, do lekara, novinara, sveštenih lica... Mislim da je trenutno najviše penzionera, ili se stiče takav utisak, jer se oni najredovnije odazivaju, pošto imaju najviše slobodnog vremena. Ima dosta i studenata, uglavnom iz unutrašnjosti, kojima svaki dinar dobro dođe. Međutim, zbog predavanja i ispita na njih ne možemo uvek da računamo, jer se snimanja uglavnom održavaju radnim danima i počinju pre podne, što se poklapa sa njihovim obavezama. Među statistima nađu se i nezaposleni ljudi, ali oni nisu tako brojni, možda i zato što ovo nije zarada koja može značajno da popuni kućni budžet – ističe naša sagovornica.

Dolaze sa svih strana

Verovatno se mnogi pitaju šta te ljude toliko privlači da dolaze na snimanja.

– Novčana nadoknada za prisustvo nije visoka – iskrena je direktorka. – Sve zavisi od trajanja emisije i od toga koliko snimatelji hoće da plate. Ima onih koji za te pare ne bi ustali iz kreveta, dok neki drugi vole da budu viđeni i pošto-poto traže da sede u prvom redu samo da bu ušli u kadar. Ako su angažovani kraće, sat ili dva, to je sve što dobiju, a ako ostanu duže vreme, obavezno im ponudimo sok i sendvič, a nekad i topli obrok.

(/slika2)Svetlana kaže da nije bilo teško okupiti ovako mnogobrojnu ekipu.

– Krug se prosto širi sam od sebe. Dolaze nam iz svih gradova Srbije, pa i iz Crne Gore, Republike Srpske, Bosne... Ljudi čuju za nas od nekog ko već statira, pa posle i sami preporuče komšiji, prijateljima, rođacima... – kaže.

– Nekoliko puta smo radili i kastinge za potrebe nekog filmskog projekta, pa se tako uvećao broj naših članova. Sarađujemo takođe i sa grupom ljudi iz folklornog ansambla iz Skobalja, kod Smedereva, koja je statirala nekoliko dana u scenama vašara u filmu „Sveti Đorđe ubiva aždahu”. Oni se rado odazivaju kad god su u pitanju „Grandove” emisije, a redovno dolaze i na snimanje „Velikog brata”. Kada je snimana reklamna kampanja za Elektroprivredu, naša firma je imala kasting u Bečićima, pa su neki od tih ljudi nastavili da dolaze i u Beograd, jer zbog prirode posla često borave ovde u Beogradu – objašnjava Svetlana Kostić.

Mala pravila igre

Broj statista koji se angažuje varira u zavisnosti od koncepcije emisije i zahteva producenata.

– Najmanje ih je bilo u emisijama „Posle kafe” (od četvoro, do osmoro) na televiziji Foks, jer je tako zahtevao njihov pomalo kamerni karakter – kaže Svetlana – a najviše u Pinkovom „Grand šouu”, posebno u novogodišnjim izdanjima, kada je na okupu bilo i trista statista. Na snimanju emisije „Ja imam talenat” taj broj je letos i premašen. Kada je snimana reklamna kampanja za „Evrosong”, sem statista, angažovani su i gimnastičarke, dizači tegova, folkloristi... koji se još grupno pojavljuju pred dnevnik.

Pošto je zvanična sezona počela ovih dana, direktorka sa sigurnošću može da navede emisije za koje će angažovati statiste. Ponekad pomažu i mladim rediteljima kada spremaju diplomske radove.

Nema nekih posebnih priprema i zahteva za statiste, ali ipak, postoje određena pravila igre.

– Neke u startu odbijemo, a onima koje učlanimo, održimo predavanje o kodeksu ponašanja. I pored toga desi se nedolični ispad, i tada moramo da podelimo crvene kartone. Što se odevanja tiče, zna se red. Kada sede u publici tokom emisija zabavnog karaktera, koje se često emituju uživo, naglašavamo da se obuku pristojno i lepo, kao kad idu u pozorište, a ne na pijacu. Ostalo diktira scenario. Sve zavisi od toga da li se radnja odvija u kockarnici, kafani, na ulici, u nedođiji ili nekom reprezentativnom prostoru – dodaje direktorka.

Svaki posao nosi neku težinu i rizik, tako i ovaj njihov nije izuzetak. Kako izgleda raditi sa toliko ljudi?

– To treba doživeti, a nekad i preživeti! Recimo, pripreme za snimanje „Nemoguće misije” koštaju živaca, glavobolja... Zadovoljiti i statiste, i producente, u poslednje vreme je – veliko breme – priznaje Svetlana.

Ali, te „porođajne muke” se zaborave kad se sve lepo završi. Kako bi se sa statistima bolje upoznali i izgradili još veće poverenje, firma naše sagovornice je došla na ideju da u dogledno vreme, kada im vremenske prilike i obaveze dozvole, organizuje jednodnevni izlet za svoje stalne pouzdane članove.

Dana Stanković

-------------------------------------------------

Gordana ne izostaje

Neki od statista se i sami opredeljuju za određene emisije. Ima onih koji žele da učestvuju samo u „Karaokama”, dok drugi više vole „Sve za ljubav”, „Kursadžije” ili recimo „Narod pita”. To je stvar ukusa koji u ovoj firmi uvažavaju, jer smatraju da nema ništa gore nego da neko sedi na mestu koje mu ne odgovara i uopšte nije aktivan, ali, takvih je malo. Više je onih koji ne biraju, a pojedini gotovo da i ne izostaju. Jedna od njih je Gordana Manić, crnokosa gospođa koja nije ostala nezapažena. Ona dolazi samoinicijativno, jer uživa da se pojavljuje pred kamerama.

– Dobila sam počasnu fotelju u mnogim emisijama zabavnog karaktera. Kažu da sam najbolja, jer ne sedim skrštenih ruku, već aplaudiram i dajem podršku onima koji nastupaju, a to se i traži. Društvena sam i volim muziku iznad svega, pa se na ovaj način divno zabavljam – kaže Gordana veselo kao devojčica, iako joj je šezdeset deveta.