Gde je nestao Holbruk?

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 22. oktobra – Američka diplomatija je kao svoj veliki uspeh proslavila pristanak avganistanskog predsednika Hamida Karzaija da prihvati revidirane rezultate avgustovskih izbora i u drugom krugu izađe na crtu svog glavnom rivalu Abuduli Abduli, što bi trebalo da smiri tamošnji postizborni stres stvoren optužbama o velikim manipulacijama sa glasačkim listićima i izbornim kutijama. Ovakav rasplet u isto vreme priprema i teren za rasplet Obamine hamletovske dileme o tome kako nastaviti američko angažovanje u ratu protiv talibana: sa više sile ili sa više ubeđivanja.

Čestitke za to što su, posle dugih i mukotrpnih pregovora, Karzaija ipak nagovorili da prihvati kako njegova pobeda u prvom krugu nije čista i da je ponovni izlazak pred birače i za njegovo dobro i za dobro Avganistana, primili su pre svega Džon Keri, senator iz Masačusetsa i bivši predsednički kandidat, sada predsednik Spoljnopolitičkog komiteta Senata, i ambasador u Kabulu Karl Ejkerman. Ali svima je ovde palo u oči da ovih, za prioritet američke spoljne politike ključnih dana, na vidiku nigde nije bilo Ričarda Holbruka, glavnog američkog diplomate za taj region, specijalnog Obaminog izaslanika za Avganistan i Pakistan.

To je, naravno, podstaklo mnogobrojne spekulacije o novom odnosu snaga i uticaja u Obaminom okruženju, s obzirom na to da je Holbruk ličnost iz stare garde, jedan od nekoliko istaknutih funkcionera Klintonove ere, koga je u prve redove američke diplomatije vratila nova šefica Stejt departmenta, prva dama Hilari Klinton.

Zvanično objašnjenje je da je 68-godišnji veteran, kome se pripisuje da je jedan od najzaslužnijih za Dejtonske sporazume i koji je postao poznat po taktici „zavrtanja ruku” prilikom svojevremeno čestih susreta sa Slobodanom Miloševićem, „bio neophodniji u Vašingtonu”, gde se već iz nedelje u nedelju veća o novoj avganistanskoj strategiji.

Nezvanično, u opticaju je tumačenje da mu je upravo iz Bele kuće poručeno da malo „oladi”, dok su drugi sređivali avganistanski posleizborni haos. Taj proces je, predočava se u analizi sajta „Forin polisi”, bio veoma delikatan, pa zbog toga nije bilo poželjno da Holbruk bude „u prvoj liniji”, uprkos tome što ga je, kad mu je pre devet meseci dodeljivao novi posao, Obama pohvalio kao „jednog od najtalentovanijih diplomata svoje generacije”.

Ali izgleda da je glavni Holbrukov talenat – da otkrije neku slabost protivnika, pa da ga potom pritiska dok ne isposluje ono što mu treba (što je svojevremeno postigao sa Miloševićem), nesvrsishodan za Karzaija, pa reklo bi se i neadekvatna formula za region koji je njegova nova nadležnost, jer sa Holbrukom, kako se iznosi, nerado razgovaraju u Indiji, nije baš poželjan kao sagovornik ni u Pakistanu, a pogotovo ne u Avganistanu.

Odmah posle avganistanskih izbora emitovane su vesti o njegovoj velikoj svađi sa avganistanskim predsednikom, kome je izgleda u lice sručio teške optužbe da je organizovao izbornu prevaru.

Karzai je Paštun, pripadnik najvećeg avganistanskog plemena koje tradicionalno daje vladare u Kabulu. Paštuni su inače poznati kao tvrdoglavo ponosni, pa je Karzai verbalni napad na sebe izgleda protumačio kao nameru Amerikanaca da ga se reše, zbog čega se okrenuo svojoj bazi, potraživši saveznike u uticajnim vođama plemenskih klanova, koji nisu baš po volji Amerikancima. S obzirom na to da je njegov glavni protivnik iz etničke grupe Tadžika, a da su i talibani takođe odmetnuti Paštuni, svrgavanje Karzaija bi Americi zakomplikovalo ionako tešku situaciju u Avganistanu.

U takvim okolnostima procenjeno je da nema mesta za Holbrukovu „buldožer diplomatiju”, pa je pribegnuto drugačijim sredstvima. Karzaiju je ukazana pažnja tako što je za sagovornika dobio uglednog kongresmena. Ublažena je i prvobitna ocena o masovnoj krađi glasova, pa je poništeno tek toliko da Karzai bude samo malo ispod crte od 50 odsto, što mu ostavlja ulogu favorita u drugom krugu.

Obama sad može mirnije da se vrati odmeravanju nove strategije, a Holbruku, individualisti koji se po svoj prilici ne uklapa najbolje u timskom radu sklon Obamin tim, ne preostaje ništa drugo nego da vida rane nanete njegovom prestižu i konstatuje kako je ipak bilo sve lakše na Balkanu. Ako mu je za utehu, u prvim redovima na avganistanskog diplomatskom frontu nije ni njegova šefica Hilari Klinton.