Srbi neracionalno piju antibiotike

U Srbiji je danas moguće kupiti svaki lek bez recepta, uključujući i antibiotike. Ukazujući na posledice ove loše prakse direktorka Instituta za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu profesorka dr Milica Prostran iznosi zvanične podatke – u Srbiji se godišnje popije 30 odsto više antibiotika nego što je prosek za Evropu.

– Srbi vole da se leče sami, ali neracionalna primena antibiotika je naš sve veći problem. Stanovništvo ne shvata zašto je važno da se antibiotik pije samo kada se leči bakterijska infekcija, a ne virusna, što je najčešća loša praksa. Takođe, antibiotik se uvek mora dati posle potvrđene infekcije na biogramu, u dovoljnoj, propisanoj dozi, a pacijent mora da ga pije određeni broj dana, a ne da posle znakova poboljšanja, kada je visoka temperatura prošla, prekine terapiju. Efikasnost antibiotika će biti manja ukoliko se ne poštuju pravila, a naši građani nisu svesni kakve štete od toga ima celo društvo, jer efikasan lek odjednom postaje nemoćan, pa se svi čude kako je neko umro od upale pluća i kako antibiotici nisu pomogli – objašnjava dr Prostran.

Za antibiotike je karakteristično da postoji takozvana geografska rezistencija, pa već i u Srbiji imamo gradove gde antibiotici imaju različiti stepen efikasnosti. Profesorka Prostran navodi primer antibiotika gentamicina na koji su u Italiji bakterije otporne u 40 odsto slučajeva, dok je ovaj procenat u Britaniji svega dva odsto, zahvaljujući strogom propisivanju antibiotika.

Primedba mnogih je da na listi lekova koji se izdaju na recept nema mnogih novih, važnih lekova. Da li zato što smo siromašna država moramo da koristimo samo preparate domaćih fabrika lekova ili generičke lekove kojima je istekla patentna zaštita, pa su mnogo jeftiniji od originalnih?

– Novi lekovi ne znače uvek da su bolji od starih, ali su sigurno skuplji. Korišćenje generičkih lekova je trend prisutan i u državama mnogo razvijenijim od Srbije. Udeo generičkih lekova na tržištu je određen novcem. Lično mislim da naša lista lekova trenutno pokriva mogućnosti našeg Fonda zdravstvenog osiguranja, da je poslednjih godina značajno popravljena, ali naravno da se na listi zbog naših materijalnih mogućnosti ne nalaze najnoviji i najskuplji lekovi za određene bolesti – odgovara profesorka Prostran, koja je trenutno i na čelu Službe za kliničku farmakologiju u Kliničkom centru Srbije.

Naša sagovornica dodaje kako je normalno da čovek želi uvek da kupi sebi ono najbolje i najskuplje, ali na kraju kupi ono što sebi može da priušti. Slično je i sa državom, pa dr Milica Prostran nije iznenađena najavom da je lekarima Vlada Srbije, zbog spasa privrede, preporučila da prepisuju lekove domaćih fabrika lekova „Galenike” i „Hemofarma”.

– Niko ne može da porekne da smo imali nelogično stanje na listi lekova gde se u pojedinim trenucima nalazilo i desetak, praktično, istih analgetika (lekova protiv bolova) ili pet-šest istih antibiotika, jer država nije na vreme napravila mehanizam da ograniči broj paralela, nego je to prepušteno tržištu. Sada je neophodno zbog krize takvu praksu promeniti, a to je vrlo škakljivo pitanje – kaže dr Milica Prostran.

Olivera Popović