I resetovanje i harmonizacija odnosa

Rusija je spremna za harmonizaciju odnosa sa SAD, kao i sa NATO, u rešavanju zajedničkih problema, poručio je ruski predsednik Medvedev u obraćanju srpskim parlamentarcima. To je rečenica krupnog kalibra. Ne bi trebalo sumnjati da se takvi istupi brižljivo pripremaju i rediguju, uz nastojanje da poruke budu razumljive domaćem auditorijumu, ali i u dovoljnoj meri diplomatske za sve one kojima suupućene. Ipak, taj stav kao da je izmakao pažnji naše najšire javnosti i tek ovlaš je komentarisan u domaćim medijima. Nekima je možda i zasmetao. Najveća pažnja domaće javnosti usmerena je ka ekonomskim i političkim odnosima Beograda i Moskve. Tačnije, njihovom daljem unapređenju i jačanju. Ipak, ni jedan bilateralni dijalog dve države ne odvija se u vakuumu, pogotovo kada se radi o partneru iz kruga velikih aktera svetske scene. Agenda, planovi i prioriteti velikih su globalnih razmera, dok mali svoj nastup i probleme moraju da usklađuju sa, pored ostalog, dinamikom i sadržajem odnosa velikih.

Upravo zbog toga može biti korisno da pogledamo šta su osnovne karakteristike aktuelnih i budućih veza Vašingtona i Moskve. Jer, opsesija istorijom može da zatamni pogled na neposrednu budućnost. Svedoci smo rekonfiguracije odnosa Vašingtona i Moskve, procesa koji je doskora izgledao skoro nemoguć. Pogotovo u fazi uzleta američkog unipolarnog momenta na početku ovog veka.

Savremeni svet je postao previše ravan za unipolarnost. Globalizacija je realnost, a ne pitanje izbora. Upravo taj najširi kontekst koji se može definisati kao međupolarnost (međuzavisnost plus multipolarnost) primorava i najjače da se prilagođavaju i traže nove puteve očuvanja mira i bezbednosti. Globalni izazovi su netipični i preveliki za bilo kog aktera na svetskoj sceni, pa čak i za najjačeg i najuticajnijeg, a ekonomska i finansijska kriza je dodatno razbistrila svetske horizonte i prizemila ambicije najmoćnijih. U takvim uslovima nova američka administracija je ponudila Rusiji resetovanje odnosa.

To se najlakše razume kao novi početak, što uključuje ne samo inventar celokupnih odnosa, već i traženje održivih rešenja i perspektiva za odnose. Istovremeno, u odnosima Moskve i Vašingtona je nagomilana velika količina nepoverenja i sumnji, pa je sa obe strane neophodna podjednaka količina političke volje i traženja efikasnijih kanala saradnje da bi se krenulo napred. Politička inercija i hladnoratovski refleksi su glavni protivnik resetovanja, odnosno harmonizacije.

Kada je predsednik Amerike Obama, prilikom prve posete Moskvi, izjavio da Vašington želi snažnu, miroljubivu i prosperitetnu Rusiju, to je bila dugo očekivana muzika za uši većini u Kremlju. A kada je ovih dana opet u Moskvi, šefica Stejt departmenta tome dodala i nameru razvoja partnerskih odnosa u rešavanju nekih od najtežih izazova savremenog sveta, to je već upućivalona učvršćenje i stabilizovanje novog pravca. Vašington je očigledno na kursu integracije, a ne isključenja Rusije iz svetskih poslova. Sasvim realno i pragmatično – nema rešenja za probleme proliferacije nuklearnog oružja, terorizma i, ne poslednje, klimatskih promena, bez saradnje i ojačanog dijaloga Vašingtona i Moskve.

(/slika2)Prosto, odgovornost je, ne samo tu, podeljena. Naravno, ne stupa se na put bez prepreka. Prioriteti dve strane su različiti, biće novih nesporazuma, pre svega u odnosu na rusko blisko susedstvo, jer su tu pogledi dijametralno udaljeni. Ipak, optika je promenjena. Teži se obostrano dobitnim rešenjima. Saradnji, a ne konfrontaciji. Široka diskusija je uvod u razumevanje, a to opet preduslov za približavanje i dogovor.

Resetovanje odnosa uključuje redizajniranje ugovora. Bilateralnih i multilateralnih, sa povraćenim entuzijazmom SAD oko uloge UN, što odgovara i Moskvi. Pre svega onih o nuklearnom naoružanju, uvek ključnih u američko-ruskim odnosima, delu koji po pretnji predstavlja verovatno jedini delatni relikt hladnog rata. Taj potvrđeni lakmus test stanja u odnosima je na putu da dovede do značajnog, prelomnog iskoraka do kraja ove godine. Sve izvesniji novi START ugovor i dodatna, moguće dosada najveća redukcija nuklearnog naoružanja široko bi otvorila vrata za dalji napredak i podigla nivo međusobnog poverenja.

Uostalom, slično efektu odluke o odustajanju SAD od antiraketnog štita u Evropi sa nizom, manje ili više vidljivih, pozitivnih posledica po pregovore o iranskom nuklearnom programu. Proboj oko Irana sa priželjkivanim diplomatskim, a ne vojnim ishodom, bio bi uz START sporazum ključni dokaz da resetovanje počinje da funkcioniše. To bi predstavljalo obostrani uspeh i podstrek na dalje iskorake. Sva održiva rešenja su uvek politička.

Slično važi i za ruski animozitet prema NATO i njegovom širenju. Moskva ne spori značaj misije alijanse u Avganistanu, svesna rizika koji bi se prelili u njeno susedstvo u slučaju neuspešnog ishoda. Uostalom, teško je govoriti o resetovanju odnosa Vašingtona i Moskve, a isključiti mogućnost ili perspektivu tešnje saradnje NATO-ai Moskve. Otuda u poslednje vreme i niz poruka u tom pravcu. Na pragu smo vremena gde države nisu po automatizmu suparnici ili saveznici.

Iz vidnog polja se ne sme ispustiti EU gde ima i podrške i rezervi u odnosu na resetovanje. Podrška je rezultat svesti o širim pozitivnim efektima ovog trenda po značaj i ulogu Unije u savremenom svetu, a rezerve iz bojazni da SAD smanjuju pažnju prema novim članicama. To je ovih dana već i samom svojom turnejom, a dakako i izjavama, kategorično odbacio potpredsednik Bajden.

Dakle, poruka predsednika Medvedeva u Beogradu verovatno bi mogla da znači da se Rusija vraća na svetsku scenu i njen balkanski delić, ali i da svoje ključne prioritete i ambicije želi da harmonizuje sa SAD. Šta to sve može da donese bilo bi i rano i preambiciozno iznositi, ali da se stvari na globalnoj sceni suštinski menjaju ne bi trebalo sumnjati. Kada se tome doda podrška Medvedeva evropskim nastojanjima Srbije, izgleda da je odgovor na za nas ključno pitanje u osnovi jasan. I Vašington i Moskva žele Srbiju u EU, a deo oko evroatlantskih (NATO) integracija ostaje tema za budućnost. I to pitanje, hteli ili ne hteli, bolje da posmatramo kroz prizmu resetovanja, odnosno harmonizacije. Uostalom kao i ruski predlog o novoj bezbednosnoj strukturi u Evropi.

Autor je predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji