Luka Bar – mamac za Srbiju

Srbija bi trebalo da pokuša da iskoristi jedinstvenu priliku za izlaz naše privrede na more, tako što će učestvovati na tenderu za prodaju nešto više od 54 odsto državnog udela u akcionarskom društvu Kontejnerski terminal i generalni tereti Luke Bar, smatra prof. dr Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka u Beogradu.

Za kupovinu državnog udela u najatraktivnijem delu Luke i pre objavljivanja tendera pre neki dan, interes su iskazali britanski, francuski, nemački, kineski, arapski i ruski investitori. Zato bi bilo logično da se u trci nađe i Srbija, imajući u vidu strateške razvojne interese srpske privrede, smatra Erić. On je, inače, bio finansijski savetnik u savetničkom timu koji je radio za Tendersku komisiju Vlade Crne Gore na pripremi tenderske dokumentacije za prodaju četiri od pet društava nastalih procesom restrukturisanja AD Luka Bar.

– Kao zemlja jedinstvenog geostrateškog položaja, na raskršću Istoka i Zapada, Srbija bi kupovinom većinskog udela u Luci Bar dobila još jednu važnu „kapiju” za eksport i reeskport, čime bi njena ekonomska pozicija znatno ojačala, kao i privlačnost za strana ulaganja – uveren je naš sagovornik. – Zainteresovani za učešće na tenderu, koji se zatvara 1. februara naredne godine, trebalo bi da ulože minimum oko 50 miliona evra i to oko 35 miliona za otkup akcija, 10 do 15 miliona evra u socijalni program, uz obavezu da ponude i atraktivan investicioni program.

To jeste velika investicija za Srbiju, posebno u vreme krize, kaže Erić, ali na nju treba gledati dugoročno, sledeći strateške interese srpske privrede i države. Ta investicija bi mogla dugoročno biti višestruko isplativa i to ne samo zbog kupovine „srca” Luke Bar, već i zbog toga što Vlada Crne Gore namerava da raspiše tender za prodaju Železnice Crne Gore. Uz to, sredinom oktobra zvanično su otpočeli radovi na autoputu Bar–Boljari, prema granici sa Srbijom u dužini od 170 kilometara, koji treba da bude završen do 2016. godine.

– To znači da uz ulaganja u modernizaciju železničkog saobraćaja, koju će sigurno preduzeti budući vlasnici i izgradnju autoputa potencijalni kupac Luke u budućnosti može očekivati višestruki prinos – ukazuje Erić. – Za Srbiju, pored bržeg i lakšeg pristupa Luci Bar; izgradnja autoputa prema južnom Jadranu predstavljala bi izuzetno snažan podsticaj za regionalni razvoj nedovoljno razvijenih područja na jugozapadu Srbije, pre svega Peštera, Raške oblasti i u pograničnom delu prema Crnoj Gori i BiH.

Atraktivnost ulaganja u Luku mogla bi značajno da se poveća ukoliko bi se u njenoj blizina razvila i slobodna zona, što bi dodatno doprinelo atraktivnosti i porastu ekonomske snage Srbije, kako pre, tako i nakon ulaska u Evropsku uniju. Istine radi, ne može se osporiti činjenica da trenutno, zbog zapuštene železničke i putne mreže koja vodi ka Crnoj Gori, za mnoge srpske kompanije je mnogo isplativije i brže da prevoze robu, uvoze i izvoze preko drugih luka u okruženju, pre svih Rijeke, Kopra, Konstance ili Soluna. Međutim, ove usluge nisu jeftine, pa se postavlja pitanje da li dugoročno Srbija treba da ih plaća drugima, ili može da ima „svoju” Luku u kojoj će sama ostvarivati prihode od naplate usluga korisnicima.

– Uvek će postojati argumenti da se nešto ne uradi, tako da treba očekivati da će biti puno protivnika ideje da Srbija uđe u tendersku trku za najatraktivnije društvo Luke Bar – ukazuje dr Erić. – Međutim, nameće se pitanje – šta je alternativa? Da li će Srbija probati da kupi neku drugu luku, ili joj uopšte ne treba izlaz na more? Da li ćemo večito imati mali obim uvoza i izvoza, zbog čega plaćanje različitih dažbina i nije preveliki namet privredi Srbije? Ipak, u odluci o učešću u ovom tenderu treba imati u vidu strategijski i dugoročan pristup, vodeći računa da je svuda u svetu dolazilo do eksponencijalnog rasta prometa luka nakon kompletiranja saobraćajne infrastrukture u zaleđu.

Imajući u vidu da u Crnoj Gori uveliko pripremaju tender za prodaju železnice, čiji će budući vlasnik zasigurno nastojati da je modernizuje i razvije, kao i da su počeli radovi na autoputu ka Srbiji, ukoliko mi u Srbiji ne prepoznamo profitni potencijal, sigurno je da će to prepoznati neko drugi.

Na kraju krajeva uvek je važilo „ko pre devojci – njegova devojka”, smatra dr Erić.

Vesna Arsenić