Od Abisinije do Beograda

Otkrivanje spomenika Aleksandru Sergejeviču Puškinu, 19. oktobra u parku „Ćirila i Metodija” u Beogradu, vratilo nas je više od tri stoleća unazad, kada je u Eritreji, severnoj provinciji Etiopije, započeta jedna čudesna životna priča u kojoj će se vek kasnije (1799) pojaviti i sam Puškin.

U toj priči važnu ulogu ima grof Sava Vladislavić (1664-1738), poreklom Hercegovac, veliki pouzdanik ruskog cara Petra Velikog (1672-1725). Nosilac glavne uloge je Abraham (Ibrahim) Hanibal (? – 1781) sin lokalnog eritrejskog plemića i veleposednika.

,,Leta 1706. došao sam u Rusiju iz Carigrada sa grofom Savom Vladislavovičem, svojom voljom, u mladim godinama i bio dovezen u Moskvu”, napisao je Hanibal mnogo decenija kasnije, kada je već na svet došao i Osip, njegov drugi sin, čija je kćerka Nadežda rodila Puškina.

Abraham Hanibal bio je pradeda genijalnog pesnika.

Predanje govori da je Hanibal bio vrlo oštrouman i otresit, zbog čega je otac u njemu rano video svog naslednika, što je stvorilo veliku ljubomoru kod starije braće.

Kada su Turci pokorili Eritreju, braća su iskoristila očevu odsutnost i poslala mlađanog Abrahama kao taoca u sultanove saraje na Bosforu.

U bolnom zapisu nastalom kasnije, on je opisao sliku koja ga je proganjala celog života – dok ga turski brod otkida od rodne grude, za njim pliva sestra Lagan, s nadom se da će stići lađu i poslednji put poljubiti svog brata.

U sultanovom saraju brzo se pročulo za tog pametnog, lepog i jogunastog dečaka. Nazvali su ga Arapinom, što je ime koje će ga pratiti do kraja života.

Srećna je okolnost da je Jovan Dučić punih deset godina istraživao izvore prvog reda o svom zemljaku iz Hercegovine i 1940. konačno završio rukopis ,,Grof Sava Vladislavić”. Dučić je koristio pisane izvore na srpskom, ruskom, francuskom, nemačkom, italijanskom i rumunskom jeziku, a istražio je arhivsku građu iz Dubrovnika, Venecije, Moskve, Helsinkija, Bukurešta i Beograda.

Arapin Petra Velikog je umro 1781. a Dučić izričito tvrdi da je tada imao 93 godine, što bi značilo da je Abraham došao na svet 1688. godine.

Da je Dučić u pravu, posredno nam potvrđuje Puškin u svom romanu ,,Arapin Petra Velikog”, posvećenom pradedi, pišući da je Abrahamov prijatelj u detinjstvu, kada je doveden u Rusiju, bio jedan od Savinih sinova, Luka, rođen 1684. godine.

Grof Sava je Abisinca, tvrdi Dučić, ,,bio kupio na pijaci kao roba” i doveo ga ruskom caru u leto 1705. iz Carigrada, gde je često odlazio u poverljive misije, da izvidi prilike u Turskoj. ,,Blagodareći ljubavi Save Vladislavića, imam takvih prijatelja koji mogu brzo saznati tajne na porti i meni ih saopštiti”, javljao je tih godina ruski poslanik grof Tolstoj, caru u Petrograd.

Pokazaće se kasnije da je dovedeni Abisinac bio izvanredna dragocenost za Petra Velikog, koga je grof Sava tada snabdeo i dokumentom ,,Tajni opis Crnog mora”, jer u ono vreme obale i plovni putevi tog mora i raspored utvrđenja nisu bili poznati Rusima.

Ukrštanja linija života učiniće kasnije da zahvaljujući pregnuću grofa Save Vladislavića, kao direktni potomak Abrahama Hanibala na svet dođe i Aleksandar Sergejevič Puškin.

Slobodan Kljakić

-----------------------------------------------------------

Usponi i padovi

Ibrahim je pokršten po pravoslavnom obredu 1707. kada mu je kum, Petar Veliki, dao ime Petar, a u čast cara nazvan je Petrovnim. Njegovu majku je na krštenju predstavljala žena poljskog kralja Argusta, kraljica Hristina Ebergerdina.

Car ga je poslao na školovanje u Francusku, gde je završio i čuvenu politehniku u Mecu, bio je dobrovoljac u francuskoj vojsci u kojoj je stekao čin pukovnika, a po povratku u Rusiju 1716. postao je kapetan –poručnik bombarderske čete, u kojoj je sam car bio kapetan.

Pao je u nemilost posle imperatorove smrti i bio prognan u Sibir, ali ga je i odatle oslobodio grof Sava, pozivom da mu pomaže u konačnom povlačenju granice između Rusije i Kine.

Negde 1735. Abraham je dodao svom imenu – Hanibal, a carica Katarina ponovo ga je nagradila poverenjem i obasula počastima, tako da je 1752. stekao čin inženjerijskog general-majora. Penzionisan je 1762. godine.