Jeftina garderoba neke skupo košta

Ako britanski lanac supermarketa „Tesko” uspešno završi pregovore koje sada vodi sa dizajnerkom Izobel Dejvis i u svoje rafove naslaže garderobu iz njene linije takozvane etične odeće, biće to veliki iskorak za ovu multinacionalnu kompaniju, za sada poznatu po optužbama za „nepoštenu trgovinu”.

Izobel Dejvis kreira odeću pridržavajući se standarda koji propisuju ne samo poštovanje prava zaposlenih, već i prava ovaca čija se vuna koristi za izradu različitih odevnih predmeta. „Tesko”, drugi najjači lanac hipermarketa u svetu, dosad je uglavnom bio poznat po tome da se ne obazire kako će roba biti proizvedena sve dok je cena pristupačna. Razlog zbog koga napadaju drugi najjeftiniji market u Velikoj Britaniji jesu izuzetno niske cene odeće. Cena pamučne majice u „Tesku” košta jednu i po funtu i humanitarci tvrde da se do ovakvih cena stiže neplaćanjem radnika i zagađenjem životne sredine.

„Naše istraživanje pokazuje da ’Tesko’ prodaje svoje proizvode tako jeftino jer radnici koji ga snabdevaju zarađuju veoma malo”, kaže za „Politiku” Pol Kolins, portparol organizacije za promociju poštene trgovine „Rat protiv tražnje”.

On upućuje na to da radnici koji šiju jeftinu odeću za Britance zarađuju 14 funti mesečno u Bangladešu, dok im u Indiji sleduje 38 funti. Proizvođači garderobe koja se na Zapadu kupuje po jako povoljnim cenama žive u straćarama bez vode i kanalizacije i jedva se prehranjuju, tvrde iz ove organizacije.

„Fondacija za pravdu u životnoj sredini” poseduje slične podatke. Više od dve trećine pamuka proizvodi se u zemljama u razvoju i bivšim sovjetskim republikama. Posao sa pamukom vredan je 32 milijarde dolara godišnje, ali „belo zlato” stanovnicima ovog dela sveta donosi pre bedu nego blagostanje. Uzbekistan, drugi najveći izvoznik pamuka u svetu, ima glavne mušterije upravo u Evropi gde je svest o ljudskim pravima i najrazvijenija. Fondacija tvrdi da je pamuk tako jeftin jer se i deca u Uzbekistanu prisiljavaju na rad na poljima. Seljaci koji uzgajaju pamuk imaju malo koristi od njega, jer najveći deo prihoda odlazi režimu. Uostalom, majica od tako pristupačnog pamuka napravljena je uz pomoć 80 grama đubriva i tri grama pesticida, izračunali su borci za očuvanje životne sredine.

Da nešto nije u redu sa trgovinom u svetu ukazuju i američki borci za ljudska prava. Amerikanci za nekoliko dolara mogu da biraju između raznih odevnih predmeta u lancu marketa „Volmart” koji ostvaruje basnoslovne profite i čiji su vlasnici neki od najbogatijih ljudi na svetu. „Volmart” u Velikoj Britaniji posluje pod imenom „Asda”, a magazin „Etični kupac” je, rangirajući britanske markete po kriterijumima poštovanja ljudskih prava i životne okoline,

„Asdi” dao nulu. Od 20 mogućih bodova, „Tesko” je zaradio 2,5.

Borci za prava radnika traže od prodavaca da ne naručuju robu od fabrika za koje znaju da će izrabljivati radnike. Oni kritikuju trku ovih marketa za što jeftinijom garderobom jer tako ohrabruju tekstilnu industriju u zemljama u razvoju da zakida na platama, zaštiti radnika na poslu i merama očuvanje životne okoline. Urednik britanskog magazina „Etični kupac” Rob Harison naglašava za „Politiku” da Britanci mogu da kupuju garderobu mirne savesti jedino ako vide etiketu na kojoj piše „poštena trgovina” ili „organsko” i da ovi standardi važe i u svetu.

„Poštena trgovina” i „organsko” su standardi dogovoreni na međunarodnom nivou. Često imaju drugačija imena u različitim zemljama, na primer francuski standard za „organsko” je „biološko”, ali u suštini standardi su isti bez obzira na to gde se nalazite”, kaže Harison.

Britanske organizacije se nadaju da će „Tesko” postići dogovor o prodaji „etične” garderobe i pripremaju tradicionalne mušterije ovog marketa da nova roba neće biti tako pristupačna. Ona i ne može biti jeftina, kažu aktivisti, jer ako Britanci ne pazare po pravim cenama – neko negde sigurno plaća taj ceh.