Diplomatski šarmer
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Kada je devedesetih prošlog veka, u poznatim oktobarskim događajima, trojka „džemperaša” – Momir Bulatović, Milo Đukanović i Svetozar Marović svrgla vlast i zauzela fotelje, među njima nije bilo Ratka Kneževića, jer je on već tada bio čovek u odelu i sa kravatom.
Bliski ljudi iz vremena prijateljstva Đukanovića i Kneževića kažu da je Milu imponovalo, tih devedesetih, javno pojavljivanje sa šarmantnim, obrazovanim i snalažljivim Ratkom, sve do trenutka dok i on nije krenuo u svet sa odelom i kravatom.
Ratko Knežević je verovatno prvi Crnogorac koji je „tancovao” sa Klaudijom Šifer i bio prvi na inauguraciji Džordža Buša. Ima dva državljanstva – Velike Britanije i Hrvatske. Danas živi u Britaniji.
Knežević je u Beogradu diplomirao sociologiju na Filozofskom fakultetu, i u Firenci, na Institutu za jezike, italijanski jezik. Radio je kao novinar u beogradskom „Studentu”, slovenačkom „Delu”, hrvatskom „Teleksu”, „Danasu”. Pisao je i za „Reporter”, „Dugu”, „Intervju”. Pojavljivao se i na TV Crne Gore...
Trenutno jedna od najkontroverznijih ličnosti na ovim prostorima, Knežević se oprostio od novinarstva i na molbu svog prijatelja Đukanovića prihvatio da mu bude savetnik, da bi ga sredinom prošle decenije Đukanović poslao za šefa trgovinske misije u Vašingtonu:
„Milo Đukanović me zamolio da pomognem i njemu i Crnoj Gori i otvorim vrata sveta i SAD”, tvrdio je Knežević.
Pričalo se da je „Diplomatski šarmer”, kako su nekada zvali Kneževića u političkim krugovima, posebno zadužio Đukanovića jer je ubedio mnoge moćne i uticajne Amerikance da Milo Đukanović nije samo „dim i paklica od cigareta” već čovek koji je odlučio da okrene leđa Slobodanu Miloševiću. Nakon toga, „Crna Gora je, pored Izraela, postala najveći primalac američke direktne finansijske pomoći po glavi stanovnika”.
Knežević nikada nije krio da je „za Crnu Goru odradio dva velika međunarodna posla”. Početkom devedesetih je za Đukanovićevu vladu posredstvom Bernija Eklstona kupio avion „lirdžet”, a četiri godine kasnije je snabdeo crnogorsku policiju američkim uniformama.
„Poverenje da sklapa ugovore sa američkim lobistima od Đukanovića je nasledio Ratko Knežević. On je, kao šef trgovinske misije Crne Gore u SAD, u februaru 1997. godine, sa kompanijom „Manat, Felp end Filipis”(MFF) potpisao ugovor vredan 30.000 dolara mesečno ”, tvrdi naš izvor koji je želio da ostane anoniman.
MFF je imao zadatak da zastupa interese Vlade Crne Gore i ugovara i organizuje susrete sa predstavnicima Kongresa i članovima administracije tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona. Pretpostavlja se i da je „čuvena” fotografija Đukanovića i Klintona proistekla iz ovog aranžmana.
Od 2000. godine ugovori sa američkim lobistima prelaze, makar formalno, u nadležnost MIP-a.
Uporno se saopštava da su se Knežević i Đukanović pokumili, ali ne i da je upravo on, kada se ženio Podgoričankom Oljom, za kuma zvao Đukanovića. Po uzoru na brojna slična kumstva u Crnoj Gori, i njihovo zapada u ćorsokak. Knežević sredinom 1996. godine počinje da se udaljuje od Đukanovića, da bi mu zatim postao politički protivnik jula 1997. godine kada je, osim Đukanovića i deo DPS-a pod njegovom kontrolom glasao za Slobodana Miloševića kao novog predsednika Jugoslavije.
Knežević se ponovo pojavljuje nakon ubistva vlasnika „Nacionala” Iva Pukanića i serije tekstova u medijima u kojima je izneo brojne optužbe o vezama Đukanovića i Stanka Subotića sa švercom duvana i brojnim nerasvetljenim ubistvima na Balkanu.