Knjiga nije obična roba

U areni hale 1, književnik Dragan Velikić, ambasador Srbije u Austriji, i akademik Tanasis Valtinos, u ime Grčke, zemlje počasnog gosta, uz zvuke fanfara, u prisustvu velikog broja pisaca, ličnosti iz javnog i kulturnog života, ljubitelja pisane reči, otvorili su 54. međunarodni sajam knjiga u Beogradu.

Svečanom otvaranju prisustvovali su i Nebojša Bradić, ministra kulture i informisanja, i Žarka Obradovića, ministra prosvete i obrazovanja. Tema sajma, koji se ove godine organizuje po novom konceptu, je „More knjiga”. U hali 1, pored počasnog gosta – grčkih izdavača, predstavili su se domaći i strani izdavači, ali isključivo sa sopstvenim izdanjima.

Domaći i strani izdavači i knjižare nalaze se u parteru hale 4 (bivša hala 14), a na galeriji ove hale su antikvarne knjige. Na površini od oko 31.000 kvadrata, predstavljeno je više od 800 izdavača iz zemlje i inostranstva.

U svojoj besedi Tanasis Valtinos je rekao da se raduje što je ovde, među prijateljima i to uglavnom ljubiteljima književne umetnosti. Posebno mu je drago što je na ovogodišnjem međunarodnom beogradskom sajmu knjiga zemlja počasni gost upravo Grčka.

– Mi Grci smo oduvek negovali dobre veze , prijateljske veze sa Srbima, čak i u teškim vremenima. Možda je najvažniji od svih razloga za to pravoslavlje. Jedan faktor vere, jedan duhovni razlog. Veze koje se temelje na takvim razlozima su uvek veoma jake. Jednako značajan je razlog svakako i umetnost, posebno književnost.

Knjiga, odnosno književnost, nije samo jedan način uzajamnog upoznavanja i razumevanja naroda putem njihovih jezika, ona zadire mnogo dublje, odgovara na mnoga pitanja ili barem suočava čoveka sa njegovom sudbinskom dimenzijom, bez ograničenja i kao celinu što je imanentno i veri – istakao je Tanasis Valtinos.

U svojoj besedi, Dragan Velikić je kazao da se knjižare po Srbiji danas ili zatvaraju, ili opstaju kao prodavnice mešovite robe. Uprkos tome, Beogradski sajam knjiga je knjižara koja ne samo da opstaje, već iz godine u godinu raste, postajući sve važnije odredište koliko za pisce i čitaoce, toliko i za izdavače iz čitavog regiona. I mimo statistike, koja nas snabdeva impresivnim brojkama, očigledno je da u Srbiji postoji jedna nedelja u godini kada knjiga jeste događaj bez premca.

Reke posetilaca potvrđuju to, čak i kada se dolazi jer pravila „finog” građanskog ponašanja nalažu da se krajem oktobra obavezno prošeta sajamskim halama, među knjigama. Uostalom, i pogled na knjigu je susret sa knjigom. A svaki susret predstavlja otvorena vrata, mogućnost da se upozna neki drugačiji svet, da se obogati sopstveni.

Ima li u takvoj atmosferi mesta tvrdnji da je knjiga roba, zapitao se Velikić i kazao: „Ima, jer ako i pokušamo da nabrojimo sva zanimanja bez kojih knjige kao proizvoda ne bi bilo, u knjižarama i na sajmovima, u bibliotekama i domovima, kioscima i na rafovima u samoposluzi, teško da bismo uspeli da sačinimo potpunu listu, a da neko zanimanje ne izostavimo.

Tu su urednici, izdavači i štampari, programeri, knjižari i lektori, vozači, magacioneri, trgovci i računovođe, akviziteri, dizajneri i fotografi, i ko zna koliko je još pratećih zanimanja. I svi bi oni od knjige trebalo da žive.

Zbog te prirodne ljudske potrebe da se živi, među tolikim rukama zaposlenim prenošenjem knjige od pisca do čitaoca, desilo se neminovno: knjiga je postala roba. U ovim našim uslovima, jedini koji i dalje ne žive od knjige, već sa knjigom, jesu pisci i prevodioci. I čitaoci”.

Ne smemo da zaboravimo, dodao je Velikić, knjiga je najvažnije mesto susreta sa savremenicima različitih mišljenja, ideja i poslova; sa drugim kulturama; sa onima koji su živeli juče, pre deset, pre stotinu ili pre hiljadu godina; sa svime što je postojalo i sa svime što može da postoji u svim vremenima i svim prostorima. Kroz tu komunikaciju stiče se bogatstvo koje nijedna svetska kriza ne može oduzeti. Zahvaljujući tom iskustvu čitalac gradi vlastiti univerzum, oslobađa se zatočeništva prvog lica množine, prozire manipulaciju, ne pristaje da bude broj, nosi sopstveno ime i prezime.

Plovidba „morem knjiga” je počela i trajaće do nedelje, 1. novembra. Radno vreme sajma je od 10 do 20 časova, cena pojedinačnih ulaznica je 250, a za grupne posete 150 dinara. Z. Radisavljević