Ništa bez iskrenosti

Jedan od najboljih džez trubača današnjice, američki muzičar i kompozitor Terens Blanšar, zatvoriće ovogodišnji, 25. po redu, Beogradski džez festival. Blanšar će sa svojim sastavom nastupiti u nedelju uveče u Zadužbini Ilije M. Kolarca.

U karijeri dugoj tri decenije američki muzičar objavio je dvadesetak albuma, bavio se primenjenom muzikom, dobitnik je brojnih priznanja, između ostalog, i četiri Gremi nagrade, a sarađivao je i sa mnogim legendama džeza, poput Fredija Habarda, Herbija Henkoka, Dajane Krol ili Dajen Rivs…

Više od dve decenije prošlo je od kada je Terens Blanšar sa sastavom „Džez mesindžers” Arta Blejkija bio na Beogradskom džez festivalu. U intervjuu za „Politiku” priseća se da je koncert bio odličan i dodaje da će ovoga puta beogradskoj publici predstaviti novi kompakt disk „Choices”, a pratiće ga, kako kaže, sjajni muzičari.

Iako ga je muzika oduvek interesovala, presudan momenat desio se još u osnovnoj školi kada je čuo muziciranje trubača Elvina Elkorna. Tada je znao da želi da svira ovaj instrument i da se bavi džezom.

– Već u srednjoj školi počeo sam da sviram u orkestru Lajonela Hemptona. Posle toga preselio sam se u Njujork i na preporuku Vintona Marsalisa počeo da sviram sa orkestrom Arta Blejkija „Džez mesindžers”. Imao sam priliku da iz prve ruke steknem znanja o džezu i to od odličnih muzičara… Nikada neću zaboraviti Blejkijeve reči: „Ako želiš da budeš dobar muzičar i da budeš uspešan umetnik, moraš da budeš iskren i istinoljubiv i to u svemu.”

Blanšar je rođen u Nju Orleansu, gde i danas živi. Posle katastrofalnog uragana Katrina, koji je pogodio ovaj grad 2005. godine, snimio je album „A Tale of God’s Will (A Requiem for Katrina)”, kao emotivnu posvetu gradu koji toliko voli, da bi kasnije sarađivao i sa Spajkom Lijem na njegovom dokumentarnom filmu „When The Levees Broke” koji se, takođe, bavio ovom temom. Zato ga i pitamo koliko je stanovnicima tog grada bilo teško da se nose sa razarajućim posledicama uragana Katrina?

– Mnogima koji žive ovde bilo je zaista veoma teško. Nismo mogli ni da predvidimo da će razaranje biti toliko. Tek danas shvatamo koliko je strašno bilo. Ali, moram da vam kažem da su svi ljudi u Nju Orleansu bili neverovatno entuzijastični u nameri da obnove grad. Tako su naporno radili i davali sve od sebe da bi bili sigurni da Nju Orleans vraća snagu. Do sada smo mnogo uradili, ali pred nama je još dosta posla i dug put.

Iako je jedno vreme živeo u Njujorku, ipak se vratio u rodni Nju Orleans i to pre nego što je grad pogodila Katrina i to ovako objašnjava:

– U Njujorku sam živeo 15 godina. ali napustio sam ovaj grad zbog hladnoće. Zapravo, želeo sam da vodim miran život. Hteo sam da imam mogućnost da imam svoje dvorište, garažu, terasu… Njujork je sjajan grad, ali naučio sam da želim više u životu. To mogu da imam samo u Nju Orleansu i zato sam se i vratio.

Jedan je od retkih džezera koji se ozbiljnije posvetio komponovanju muzike za filmove. Blanšar je potpisao muziku za gotovo 30 filmskih ostvarenja, između ostalog, za „Malkom Iks”, „Ljubavnu groznicu” ili „25. sat” Spajka Lija. Uprkos tome, prednost uvek daje svirkama, jer, kako nam kaže, trenutak kreativnosti koji muzičar doživljava na sceni ne može se porediti ni sa čim. Ali, priseća se i šta ga je to privuklo filmskoj muzici:

– Sama ideja da kreiraš muziku u jednom potpuno drugačijem polju, bila je prva stvar koja me je privukla filmu. A drugo, tu su bile i beskrajne mogućnosti. Trenutno radim na novom filmu koji producira Džordž Lukas i opet sam dobio priliku da stvaram muziku koju nikada ne bih mogao da pravim u svetu džeza. Uvek mi se sviđala ideja da se dokažem u drugačijem muzičkom žanru. Mnogo sam radio sa Spajkom Lijem i on je sjajan čovek. Pre nekoliko dana smo se odlično zabavljali i šalili, naravno, oko sporta, tačnije ragbija. Obojica smo strastveni ljubitelji sporta. Timu za koji ja navijam u poslednje vreme ide odlično, dok se ekipa, za koju on navija, baš i nije „proslavila”. Zezao sam ga, a on je neko vreme trpeo moje „prozivke”, ali onda više nije mogao da priča sa mnom o ragbiju.

Blanšar je i umetnički direktor Instituta za džez, koji nosi ime čuvenog Telonijusa Monka na Univerzitetu Južne Kalifornije. Iako su iza njega brojna priznanja, najvažnija stvar jeste da se neprestano razvija kao umetnik. Smatra i da je budućnost džeza veoma svetla.

– Mislim da se u ovom trenutku dešavaju neke stvari koje su zaista sjajne. Ima toliko talentovanih i nadarenih mladih muzičara koji rade neke veoma kreativne i uzbudljive stvari. Kada ih publika upozna desiće se velika eksplozija u muzičkom svetu. To se i sad dešava, ali još uvek u andergraund okvirima.