Nova vlast u Nemačkoj već ima mnogo protivnika

Mesec dana posle parlamentarnih izbora Nemačka je dobila novu vlast. Lideri konzervativaca: Angela Merkel (CDU) i Horst Zehofer (CSU) i liberala (FDP) Gvido Vestervele potpisali su sporazum o formiranju koalicione vlade. Sledeći na potezu je Bundestag – predviđeno je da u sredu poslanici izaberu Angelu Merkel za kancelara i potvrde njen novi kabinet sastavljen od 16 ministara.

Koalicioni sporazum demohrišćana i liberala je, međutim, i pre svečanog potpisivanja podigao u Nemačkoj mnogo prašine. Već je stvoren širok front protivnika u kojem su pored opozicije – što je i očekivano – sindikati, poslodavci, komune i, potpuno iznenađujuće, pokrajine u kojima je vlast upravo u rukama konzervativaca.

Glavna meta napada protivnika koalicionog sporazuma jeste najavljeno smanjenje poreza. Na prvi pogled veoma primamljiva mera, ali s jednim velikim znakom pitanja: koji deo državne vlasti će ostati „gladan“ zbog manjka novca u državnoj kasi?

U koalicionom sporazumu zapisano je da će od 2011. svake godine biti ostvarene poreske olakšice „teške“ 24 milijarde evra. Partneri su, međutim, prećutali objašnjenje na čemu će to država štedeti kako bi se prilagodila mršavijem prihodu od poreza.

Sluteći zlo prve kritike stigle su iz pokrajina koje su i ranije „bolovale“ od nestašice novca. Na spisku nezadovoljnih su Sar, Baden Virtemberg, Tiringija, Berlin, Bremen, Saksonija Anhalt, Rajnland Pfalc... Ministar finansija u Baden Virtembergu Vili Štehele izjavio je „Špiglu“ da će ova pokrajina imati dodatni manjak u kasi od 1,7 milijardi evra. Iz Berlina je stigla pretnja da će, u slučaju smanjenih prihoda od poreza, tužiti vladu Angele Merkel Ustavnom sudu.

Zanimljivo je da se i iz vrha nove vlasti mogu čuti sumnjičave procene o smanjenju poreza. Novi ministar finansija u vladi Angele Merkel Volfgang Šojble, gostujući na Prvom programu nemačke državne televizije, priznao je „kako nije siguran da će dogovorene poreske olakšice biti i realizovane“.

Pored briga zbog poreza, nova nemačka vlada imaće na vratu i druge probleme. Jedan od najvećih biće saniranje državnih finansija. Budžet je već odavno ušao u crveno, a ova godina ostaće zapamćena po novom zaduživanju države koje će iznositi čak 100 milijardi evra. Tokom koalicionih pregovora pojavila se ideja da se državne finansije delimično „ohlade“ formiranjem takozvanog budžeta u senci iz kojeg bi vlada mogla da, po potrebi, ubacuje novac u krizne sektore. Ova ideja je na kraju odbačena zbog pretnji da će kabinet biti tužen Ustavnom sudu.

Pored smanjenja poreza, nemački koalicioni sporazum ima još nekoliko noviteta. Predviđena je temeljna reforma zdravstvenog sistema, dečji dodatak biće povećan za 20 evra – na 184 evra (za prvo dete), planirano je da se do 2013. u obrazovanje i istraživački rad uloži dodatnih 12 milijardi evra.

U oblasti odbrane i spoljne politike najveća izmena stupiće na snagu 1. januara 2011. kada će vojni rok rok biti skraćen na šest meseci. I nova nemačka vlada nastaviće da se bori za stalno mesto Berlina u Savetu bezbednosti UN, ali će se zalagati da jedno mesto u ovom telu svetske organizacije dobije Evropska unija.

Najspornije spoljnopolitičko pitanje, odnos prema ulasku Turske u EU – liberali su „za“ a konzervativci „protiv“ – rešeno je kompromisom. Partneri su se dogovorili da pregovori sa Ankarom budu nastavljeni i da se u zavisnosti od njihovih rezultata procenjuje zrelost Turske za ulazak u evropsku porodicu država.