Ustavni sud uskoro u kompletnom sastavu

Ustavni sud nije samo ustavna norma, još manje je to sudska zgrada, već Ustavni sud čine pre svega njegove sudije i njihova spremnost da stručno, nepristrasno i hrabro kažu šta jeste, a šta nije zakonito i da li se i na koji način krše temeljna ljudska prava bez obzira na to ko povređuje Ustav i zakone – istakla je dr Bosa Nenadić, predsednica Ustavnog suda Srbije, na regionalnoj konferenciji ustavnih sudija koja je juče počela u Beogradu.

Otvarajući skup kojim se obeležava 60 godina od donošenja ustava Nemačke, predsednica USS podsetila je da je u savremenoj Evropi vreme samodovoljnosti ustavnih sudova prošlo i da ga zamenjuje vreme ustavnosudske komplementarnosti.

– Istakla bih jednu veoma važnu nadležnost Ustavnog suda koja se pokazala aktuelnom ovih dana, a to je da on odlučuje o zabrani rada udruženja građana. Ova nadležnost Ustavnog suda je značajna jer je pravo na udruživanje jedno od osnovnih prava u svakoj demokratskoj državi, pa odlučivanje o zabrani rada udruženja zbog delovanja suprotnih Ustavu i treba da bude u nadležnosti US kao državnog organa koji jedini može meritorno da odluči da li je određeno delovanje udruženja u skladu sa Ustavom proklamovanim pravima i slobodama ili, nasuprot tome, ugrožava ta prava i slobode – naglasila je ministarka pravde Snežana Malović.

Značaj dosadašnjeg rada USS je tim veći što je umesto sa 15 taj sud do sada delovao u nepotpunom sastavu od 10 sudija. Ministarka je najavila i da se nada da će u veoma kratkom vremenu biti izabrano i preostalih pet sudija koje bira Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda.

Ustavno sudstvo ni u Nemačkoj nije uvek bilo pošteđeno napetosti između prava i politike, naglasio je Volfram Mas, ambasador SR Nemačke u Srbiji, a to se vidi i kroz tamošnje ustavnosudske odluke. Sa takvim problemima suočavaju se i ustavni sudovi u istočnoj Evropi. Kao primere u kojima se sučeljavaju pravo i politika Mas je naveo osporavanje ustavnosti zakona o reizboru sudija i tužilaca u Srbiji, kao i zahteve za zabranu nekoliko ekstremističkih organizacija koji se nalaze pred Ustavnim sudom Srbije.

– olitika se nadvila nad reizborom sudija, a politička prava su pod pretnjom blanko ostavki. Od 170 aktivnih verskih organizacija u Srbiji, u registar je, pored sedam tradicionalnih, upisano samo 13. Zatvori u Srbiji su prepuni i neuslovni, a u borbi protiv korupcije „duvači u pištaljku” još su nezaštićeni – rekao je, pored ostalog, Saša Janković, zaštitnik građana.

Iako Srbija napreduje ka vrednostima kao što je dostojanstvo svih građana, postoje brojni problemi koje država nije rešila.

– Siromaštvo je rašireno, zakoni koji se donose nejednakog su kvaliteta, nastaju na prečac, slabo se sprovode, a nagomilani sudski postupci svakog dana odmiču pravdu od onih koji je čekaju – naveo je ombudsman.

Zakon zabranjuje diskriminaciju, ali posebno romska i deca ometena u razvoju često nemaju prilike da razviju svoje mogućnosti. Osobe sa invaliditetom su „nevidljive u društvu” a žene ne mogu uvek da računaju na efikasnu zaštitu nadležnih od nasilja, „a kamoli na punu ravnopravnost”. Zaštitnik podseća da „nepravedno oduzetu imovinu država nije vratila građanima, čak je ubrzano privatizuje i time odbacuje restituciju”, kao i da „porodice dve hiljade ljudi nestalih na Kosovu još čekaju odgovore, beznađe vlada i među gotovo 300.000 izbeglica i raseljenih”.