Nema para za pozorište

Subotica – Lokalna samouprava je u stanju šoka – kapitalni projekti za koje su bili uvereni da imaju sigurnu „prođu” u Nacionalnom investicionom planu nisu finansirani, dok je za projekte koji nisu ni podneti NIP-u – novac odvojen!

Najveće iznenađenje predstavlja činjenica da iz NIP-a nije odobreno 642 miliona za nastavak radova na rekonstrukciji i izgradnji Narodnog pozorišta. Teatar koji je, inače, najstariji u zemlji gotovo je u potpunosti razrušen zahvaljujući prvoj „tranši” iz NIP-a od blizu 240 miliona dinara. Sada, nema novca za nastavak radova.

– Potpuno smo iznenađeni ovom odlukom i od juče pokušavamo da saznamo šta se to dogodilo – kaže za „Politiku” Geza Kučera, predsednik Opštine, koji je najavio da će imati sastanak sa Bojanom Pajtićem, predsednikom Izvršnog veća Vojvodine, ali i da je pokušao da uspostavi kontakte sa Ministarstvom kulture Republike Srbije.

Duško Guslov koji stoji na čelu tima koji je podnosio projekte NIP-u, takođe je iznenađen da nisu prošla tri kapitalna projekta koja su od republičkog interesa a koji se rade na teritoriji Subotice. To su: izgradnja obilaznice ka Kelebiji i gasovoda visokog pritiska kod fabrike „Azotara” i, naravno, Narodno pozorište.

– I u NIP-u i u budžetima Pokrajine i Republike ostalo je neraspoređenog novca i tu postoji mogućnost da se ipak nastavi finansiranje započetih poslova na pozorištu, kaže Guslov za „Politiku”.

Finansiranje rekonstrukcije Narodnog pozorišta planirano je u početku iz budžeta Republike, Pokrajine i Opštine i to tako što Srbija i Vojvodina daju po 45 odsto potrebnog novca. Međutim, kada su rušenje i najavljena adaptacija teatra krenuli iz NIP-a, budžetski izvori su „mirovali”. Na pitanje novinara pre nekoliko meseci šta će se dogoditi sa razrušenim pozorištem ako NIP ne odbori novu „tranšu” novca a, u međuvremenu, za to ne bude predviđena stavka u tri budžeta, čitav tim koji vodi rekonstrukciju pozorišta ocenio je da je to malo verovatno, te da na nivou Srbije postoji čvrsta rešenost da se ovaj posao nastavi.

Šta se, u međuvremenu, dogodilo sa tom čvrstom rešenošću nikom nije jasno. Kao što nije jasno šta će se, sada, dogoditi sa razrušenim pozorištem u centru grada gde za radove ima novca do aprila, ali ne i nakon toga.

Subotica koja je u prvoj raspodeli novca iz NIP-a dobila oko sedam miliona evra sada će inkasirati tek nešto malo više od dva miliona evra. Rukovodiocima u lokalnoj samoupravi nije jasan ni izbor projekata koji se finansiraju, jer je reč o projektima koji su podneti Fondu za kapitalna ulaganja Vojvodine, i taj fond ih je i odobrio, da bi sada bila nekom odlukom koja Opštini nije poznata „prebačena” u Republiku. Tako će Republika finansirati rekonstrukciju bioskopa „Lifka” sa čak 85 miliona dinara što je, ujedno, i najveći pojedinačni iznos koji dolazi iz NIP-a u Suboticu. Biće obnovljena i zgrada Jevrejske opštine za pet miliona dinara; predviđeni su podizanje poljozaštitnih pojaseva za 24 miliona dinara i obnova prostorija Bunjevačke matice za dva miliona dinara, što su sve projekti za koje je Subotica konkurisala iz pokrajinskih izvora a ne iz NIP-a.