Niža cena preča od kvaliteta

Pojedina ekonomska predviđanja ukazivala su da će kriza srezati zaradu trgovaca, ali najnoviji rezultati poslovanja trgovinskih lanaca to demantuju.

Statistika pokazuje pad potrošnje od oko devet odsto, ali kada se taj procenat razloži na konkretne artikle izgleda nešto drugačije. Potrošači se odriču nepotrebnih proizvoda, a prodaja hrane se uvećava. Prema podacima „Delta maksija”, promet osnovnih životnih namirnica u objektima ovog trgovinskog lanca uvećan je osam odsto od početka godine. U istom periodu prodaja hleba i peciva porasla je 11 odsto, a mesa i delikatesa čak 15 odsto. Istovremeno, prodaja tekstila opala je osam, a elektronike čak 20 odsto.

Osim toga, kriza nije umanjila ni količinu novca koju kupci ostavljaju na kasi. Prodavci tvrde da se visina prosečnog računa nije promenila i da se sada u korpi za isto para nađe više jeftinijih artikala. Postavlja se onda pitanje da li to znači da su potrošači zarad nižih cena žrtvovali kvalitet, odnosno da li se kupovinom jeftinijih proizvoda odriču boljih koje su do tada pazarili.

Ovakva promena navika najvidljivija je kod osnovnih životnih namirnica. Sve češće se kupuju malo poznati domaći ili uvozni, ali jeftiniji proizvodi. Ukoliko štedi novac u novčaniku, dobro je i nepoznato makedonsko ili moldavsko suncokretovo ulje. Kupovina litarskog pakovanja šampona od breze, upola jeftinijeg od uvoznog od 250 mililitara, takođe je dobar recept za uštedu.

– Potrošači žrtvuju kvalitet zarad niže cene. Ako, na primer, umesto sto grama pečenice sve češće za istu svotu novca pazare pola kilograma parizera, jasno je da se na uštrb kvaliteta odlučuju za jeftinije proizvode – objašnjava Milena Radulović iz trgovinskog preduzeća „Jabuka”.

Ekonomisti ovu pojavu smatraju sirotinjskim efektom. Ako neko za isto novca kupuje više artikala nego ranije, jasno je da mu je kvalitet u drugom planu, nedavno je objasnio Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.

Stavove naših sagovornika potvrđuje i podatak da je od početka godine u kineskim prodavnicama i tržnim centrima prodaja garderobe porasla čak 30 odsto, dok je u istom periodu u buticima opala u proseku 14 odsto.

Jakna sa dalekog istoka za 1.000 ili 2.000 dinara, povoljna mesna prerađevina ili prašak za veš bez mirisnog omekšivača omogućavaju da se lakše pregura kriza.

Neizostavni deo priče o promenama navika potrošača i uštedama su i sve popularnije privatne robne marke. Pakovanje kečapa dvadesetak dinara jeftinije od kečapa poznate marke ili kesa čipsa za koju treba izdvojiti pet-šest dinara manje, dobra su ušteda. I dok ima onih koji zbog niže cene sumnjaju u kvalitet takvih proizvoda, trgovci poručuju da se kupovinom njihovih robnih marki štedi jedino na novcu. Reč je, kažu, o praksi koja se odavno odomaćila kod evropskih potrošača. To potkrepljuju nezvaničnim procenama da ovi artikli čine oko četiri odsto ponude u našim supermarketima, dok je u zemljama poput Francuske, Nemačke i Austrije to učešće veće od 30 odsto.