Luškov na udaru

Od našeg dopisnika
Moskva, 29. oktobra – Večiti gradonačelnik Moskve Jurij Luškov, koji se na tom mestu nalazi od 1992. godine, našao se ovih dana, po ko zna koji put, na meti brojnih kritičara. Sve je počelo u predizbornoj kampanji kada je opoziciona partija Solidarnost, na čijem je čelu Boris Nemcov, nekadašnji zamenik premijera Rusije (1997. i 1998. godine) podelila besplatno nekoliko desetina hiljada brošura u kojima se Luškov optužuje za zloupotrebu položaja i korupciju.

Sledeći napad usledio je nakon što je na lokalnim izborima u Moskvi pobedila Jedinstvena Rusija, čiji je izborni spisak predvodio Luškov. Lider Liberalnodemokratske partije Vladimir Žirinovski je tražio od predsednika Medvedeva da smeni gradonačelnika jer „tako prljavog i korumpiranog rukovodstva Moskve nije bilo u istoriji”, dodavši da su „moskovski činovnici najveće zlo u borbi sa korupcijom i birokratijom”.

Ali najozbiljniji udar došao je od „partijskog druga”, ministra finansija Alekseja Kudrina koji je odlučio da izmeni način uplate akciza od benzina u regionalne budžete lišivši tako, prema rečima Luškova, Moskvu 24 milijarde rubalja (nešto više od 800 miliona dolara). Na protest gradonačelnika, ministar je optužio gradsku administraciju da je, uprkos krizi, tokom protekle godine povećala rashode i plate, što je pres-sekretar Luškova nazvao „lažju i provokacijom”.

Kudrin je onda preporučio gradonačelniku da „bolje informiše svoju pres-službu”. Tačku na priču stavio je Luškov objasnivši da je ministar izmešao podatke o planu budžeta sa ispunjenjem. Podatke koje je naveo Kudrin gradonačelnik je nazvao „preklanjskim snegom” i dodao da je zbog krize prvobitni plan bio korigovan za 24 posto. Uz to, gradonačelnik je pismom obavestio Putina o „pravom stanju stvari”. Spor je okončan tako što je Kudrin gradu dao kredit od 16,5 milijardi rubalja za finansiranje deficita gradskog budžeta. Dug ruske prestonice iznosi 260 milijardi rubalja (nešto više od osam milijardi dolara), što predstavlja 20 posto gradskih prihoda. Poređenja radi, dug Njujorka je 59 milijardi dolara.

Treba reći da gradonačelnik zaista uživa poverenje velikog broja Moskovljana koji smatraju da je Luškov pretvorio Moskvu od provincijskog grada u megapolis, građanima sa malim platama i penzijama obezbedio dodatke, izgradio mostove, puteve, parkove, trgove ne ulažući u to novac Moskovljana već brojnih investitora kojima je obezbedio povoljne uslove za rad.

Njegovi protivnici (a i njih nije malo) ističu da se pri tome nije mnogo vodilo računa o istorijskom jezgru grada, da su oni koji imali para mogli da dobiju dozvolu za izgradnju gde god su poželeli. Poseban trn u oku protivnicima moskovskog gradonačelnika jeste njegova supruga Jelena Baturina, najbogatija žene u Rusiji, koja je svoje milijarde, tvrdi se, stekla zahvaljujući muževljevom položaju. On sam ističe da joj nije pomagao i da bi, da nije njegova žena, bila još bogatija.

Tokom svog rada na mestu gradonačelnika Luškov je uspeo sebi da izgradi poziciju prilično nezavisnu od Kremlja, izborivši se za poseban status Moskve u Federaciji, a svojevremeno, između ostalog, i za poseban sistem privatizacije, pa danas s pravom ističe da ona u Moskvi nije bila pljačkaška kakva je bila u drugim delovima zemlje.

Njegova nezavisnost ne dopada se baš svima, pa sukob sa Kudrinom nije jedini – varnice između gradske i federalne vlasti sevale su i ranije, ali je moskovski gradonačelnik obično izlazio kao pobednik. Pobedom Luškova analitičari nazivaju i odluku Kudrina da Moskvi dodeli kredit iz federalne kase. Pri tome se ističe da sukob „dva titana” neće imati posledice ni za jednog ni za drugog – pozicije obojice su veoma čvrste. A što se ostalih „napadača” tiče, Luškov ih je tužio sudu, kao što je činio i ranije kad je smatrao da je oklevetan. Sve sporove (a bilo ih je, izračunali su moskovski novinari, do sada dvanaest) gradonačelnik je dobio.