Klaus pokvario planove

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 29. oktobra – Lideri Evropske unije, s izuzetkom italijanskog premijera Silvija Berluskonija koji je zbog bolesti ostao kod kuće, otvorili su danas u Briselu dvodnevni redovni samit čiji tok će, po svemu, obeležiti nezvanični razgovora o izboru predsednika EU i gorak ukus odlaganja ratifikacije Lisabonskog ugovora u Pragu. Iako je samit zvanično najavljen kao klimatski, tema koja zapravo zaokuplja punu pažnju jeste kandidatura Tonija Blera za predsednika EU.

Otvoreno nasuprot njemu našle su se države Beneluksa i Žan Klod Junker, premijer Luksemburga, koji slovi za protivkandidata, a Španija je povukla pređašnju podršku Bleru i preusmerila je holandskom premijeru Janu Peteru Balkenendeu. Konačnu reč daće nemačko-francuski glas, a posle sinoćnje večere nemačkog kancelara Angele Merkel i francuskog predsednika Nikole Sarkozija u Parizu sve navodi na zaključak da Bler nije njihov izbor. Iz izvora bliskih kabinetu Merkelove doprli su glasovi da postoji bojazan da bi Bler iskoristio funkciju da „trči okolo kao svetski vatrogasac praveći sebe većim od posla koji obavlja”, dok se iz drugih izvora, takođe bliskim kancelarki, pročulo da Bler nosi pretežak bagaž podrške ratu u Iraku.

Sa takvim preporukama iz Berlina, kojima doprinosi i stav Gvida Vestervelea, novoizabranog šefa nemačke diplomatije, da je britanski odnos prema EU „mlak”, Bler teško može postati prvi predsednik u istoriji EU. Verovatno je da je već čuo o tome da je njegov izbor pod znakom pitanja uprkos „podršci” u EU, zbog toga što ga London nije jedinstveno podržao, odnosno što ga torijevci ne žele, iako ga je premijer Gordon Braun predstavio kao kandidata. Ali sve zajedno verovatno samo može uvećati šanse Britanaca da dobiju za sebe mesto visokog predstavnika za spoljnu politiku EU. Njihov kandidat je Dejvid Miliband, šef diplomatije, koji je otvoreno kritikovao torijevce zbog kratkovidosti. „Reč je o Evropskom savetu, a ne o parohijskom”, kazao je Miliband tim povodom i ocenio da je dilema da li EU želi snažnog predsednika zbog kojeg će se zaustavljati saobraćaj u Moskvi i Pekingu, ili samo figuru.

Budućnost Lisabonskog ugovora kojim je predviđena stalna predsednička funkcija i dalje je u rukama češkog predsednika Vaclava Klausa, a on još ne želi da potpiše ratifikaciju i čeka mišljenje Ustavnog suda svoje zemlje da li je ugovor u skladu sa domaćim zakonodavstvom. Klaus je zatražio da Češka dobije garancije da će biti izuzeta od obaveza iz Povelje o osnovnim pravima, jer bi u protivnom mogla da se suoči sa potraživanjima Nemaca proteranih posle Drugog svetskog rata, u skladu sa Zakonom o restituciji. Gordon Bajnai, premijer Mađarske, ocenio je danas da bi izuzeće Češke iz ključnog dela Lisabonskog ugovora bilo „veoma opasno”.

U zvaničnom delu samita koji je posvećen klimi dominira pitanje finansiranja zemalja u razvoju za primenu budućih mera za smanjenje emisije ugljen-dioksida u atmosferu. Kolikom sumom će EU podržati napore za redukciju emisije štetnih gasova i vraćanje na stanje s kraja prošlog veka trebalo bi konačno da pokaže svetski klimatski samit decembra u Kopenhagenu. Predsedavajući Saveta EU švedski premijer Fredrik Rajnfeld apeluje na kolege da otvore ponude i što konkretnije saopšte koliko su spremni da odvoje za „lečenje” atmosfere.

On je naveo da „želi odmah rezultate, ali ne po svaku cenu”, sugerisao „konkretne sume koje će biti putokaz drugim stranama” i pozvao na više otvorenosti unutar EU. EU želi da potvrdi lidersku ulogu na polju klime i umanjenju njenih štetnih posledica. Odluke o finansijskom doprinosu Japana i SAD zavise od sume koju će ponuditi Evropa, zbog čega je Brisel pod dodatnim međunarodnim pritiskom.

Dodatni problem stvara podela unutar 27 država, jer neke kao Mađarska i Poljska traže izuzeće zemalja sa istoka EU od finansiranja novih svetskih programa zbog materijalnih potreba kod kuće, smatrajući „neprihvatljivim da se troškovi dele”.