Kockanje iz očaja

Kocka i kockarski dugovi odveli su mnoge porodice u Srbiji u „dužničko ropstvo”, ali o tome se u javnosti malo govori dok nove kladionice i kockarnice niču na svakom koraku, a pomama za raznolikim igrama na sreću postala je deo naše svakodnevice.

– Niko u Srbiji ne vodi evidenciju o tome koliko je samoubistava i ubistava u porodici izvršeno u očajanju zbog kockarskog duga, koliko je zbog toga učinjeno krađa, razbojništava i prevara. Kockanje je u zemljama u tranziciji postalo novi vid bolesti zavisnosti, isto kao narkomanija i alkoholizam. U svim zemljama na prostorima bivše Jugoslavije kockarnice i kladionice nikle su kao pečurke. Ljudi se kockaju „na crtu”, ali do sada niko nije upro prstom u određenu kladionicu koja ima svoje dužnike. O tome nema pisanih tragova pa je zato i teško dokazivo. Samoubistva se samo evidentiraju, bez mnogo istraživanja o motivu, a sudski postupci za ubistva tek ponekad otkriju da je kockarska strast bila glavni okidač – kaže za „Politiku” advokat Marko Milović, dugogodišnji savetnik u Okružnom sudu u Beogradu.

Prema nekim nezvaničnim procenama, kaže on, Srbija je pri vrhu liste kockom zaraženih evropskih zemalja, a ispred nas je samo Bosna i Hercegovina, u kojoj je registrovano 1.512 kladionica. U BiH postoji jedna kladionica na 2.500 stanovnika, dok u Srbiji na jednu kladionicu „dolazi” 4.300 građana. Kada se ove cifre uporede, na primer, sa situacijom u Velikoj Britaniji, gde je jedna kladionica registrovana na čak 7.000 stanovnika, onda je jasno koliko je kocka na našim prostorima uzela maha.

Nezaposlenost, male zarade i dugogodišnja nemaština u zemljama u tranziciji glavni su razlozi zašto se ljudi okreću ovakvom načinu da dođu do lake, brze i velike zarade.

– Sportsko klađenje dugo je smatrano najbezazlenijim oblikom kockanja, ali je to shvatanje prevaziđeno jer ljudi na sportskim kladionicama, kao i na svakoj kocki, gube kuće i automobile. Prema oceni stručnjaka Zavoda za bolesti zavisnosti, pogrešno je mišljenje da je sportsko tipovanje samo razbibriga, jer se veliki broj kladilaca vremenom potpuno posveti klađenju, sve podređuju tome i zapostavljaju porodicu i posao. Zbog toga se klađenje naziva zabavom koja osamljuje – kaže Milović, koji je nedavno o ovom problemu govorio na Kopaoničkoj školi prirodnog prava.

Naveo je najnovije podatke Uprave za igre na sreću, prema kojima trenutno u Srbiji legalno rade 34 preduzeća priređivača kladionica koji imaju 1.744 uplatna mesta i 81 priređivač za igre na sreću na automatima koji imaju 16.107. aparata.

– Čak i ako bi se moglo dokazati da kladionice smišljeno uvlače svoje klijente u neku vrstu dužničkog ropstva, ostaje pitanje koga kazniti i za koje krivično delo. Kockanje je dekriminalizovano novim zakonom, a od široke lepeze igara na sreću praktično je zabranjeno samo „šibicarenje” koje je očigledna prevara jer se ide na to da svaki igrač izgubi, a ulozi idu od 10 do 50 evra. Sama želja za povratkom izgubljenog novca je udica koja „peca” sav novac iz džepa. Tu nema nikakvih elemenata igre već je reč o krivičnom delu prevare, a u sudskoj praksi se tretira kao prekršaj iz Zakona o javnom redu i miru – objašnjava Milović.

On ukazuje da je zabrana klađenja maloletnicima samo „mrtvo slovo na papiru” jer uzrast igrača niko ne kontroliše. Po Zakonu o igrama na sreću, kladionica će platiti novčanu kaznu i to samo ako maloletnik bude zatečen u igri, ali krivična odgovornost bilo kojeg pojedinca za to nije predviđena.

– Mladi kockari, a naročito nezreli tinejdžeri, nikada nisu dobitnici. Samo „prevejani vukovi” mogu da znaju neke trikove. U najvećem broju slučajeva iščekivanje velikog dobitka je uzaludno. Kockari su večiti gubitnici. To ne mora da bude strašno ako je reč o malim sumama i zabavi, ali mnogi idu na veliku uloge, često ohrabreni nekim solidnim dobitkom, pa se zadužuju i zapadaju u velike probleme koje trpi čitava porodica – kaže Milović.

Sama pomisao na mogućnost velikog dobitka ili povraćaja izgubljenog novca je siguran put ka ponoru. Naš sagovornik tvrdi da je nada da će se kockom vratiti kockarski dug ravna mogućnosti kockara da putuje „spejs šatlom” u svemir.