Ptica ljudožderka

Ptičurina iz maorskih legendi, koja je bila toliko velika i snažna da su joj i ljudi bili plen, uistinu je postojala. To je takozvani orao Haast (Harpagornis moorei), zadivljujućeg raspona krila i ogromnih kandži, crno-bele boje s crvenom krestom i žuto-zelenim vrhovima na krilima.

Najranije zapise doneo je Džordž Grej, jedan od prvobitnih guvernera Novog Zelanda, a prvi kostur orla otkrio je ser Julius fon Hast u močvarnom mulju sedamdesetih godina 19. veka. Naučnici su isprva mislili da je to strvinar, jer je imao kljun sličan lešinarskom.

Posle temeljnih pregleda, u kojima je korišćena savremena tehnologija, istraživači iz Muzeja Kenterberi i sa Univerziteta Novi Južni Vels dokazali su da je ptica imala tako jaku karlicu da je mogla zadati smrtonosan udarac pri obrušavanju na plen brzinom od 80 kilometara na sat! Raspon krila dostizao jojje tri metra, a težila je 18 kilograma. Bila je dvostruko veća od najvećeg današnjegorla, s kandžama velikim kao tigrove šape.

Glavni plen bila mu je moa, ptica koja nije mogla da leti (dostizala je do dva i po metra i težila od 250 kilograma), čiji su ostaci nađeni su s tragovima orlovih kandži i kljuna.

Na Novom Zelandu ne postoje autohtoni kopneni sisari, jer se ova ostrvska zemlja pre 65 miliona godina odvojila od ostalih kontinenata. Tako su ptice popunile mesto u prirodnom lancu na kojem su se, inače, nalazili veliki sisari poput jelena i goveda. U tom nizu dotična ptičurina odgovarala bi lavu. Izumrla je, navodno, pre hiljadu godina s dolaskom naseljenika koji su istrebili mou.