Plašenje Dinkića socijalistima

Ponovne medijske spekulacije o mogućnosti rekonstrukcije vlade, po kojima bi učešće G 17 plus u izvršnoj vlasti posle predsedničkih izbora bilo zamenjeno podrškom SPS-a (ista priča bila je nekoliko dana aktuelna i minulog leta), po saznanjima našeg lista, više su u funkciji „disciplinovanja” Mlađana Dinkića i njegove stranke nego ozbiljnog razmatranja takve opcije. I nezvanični izvori „Politike” i izjave stranačkih funkcionera govore da, do daljnjeg, Koštuničin tim ostaje u nepromenjenom sastavu.

Priča o izbacivanju Dinkića i još tri njegova ministra iz vlade i ovog puta ima realnu osnovu – letos su koalicioni partneri stranci eksperata zamerali na prevelikim političkim apetitima, a sada je reč o sukobu unutar vlade vezanom za prodaju NIS-a. Naime, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić otvoreno se suprotstavio ostatku vlade, naročito delu koji čini DSS, tvrdeći da se za naftnu industriju može postići bolja cena od one koju je ponudio ruski Gasprom.

Kao argument u prilog tvrdnji da je ovoga puta situacija ozbiljnija po G 17 plus, navodi se činjenica da je vladajuća koalicija pre petnaestak dana odustala od amandmana na Zakon o lokalnim izborima koji je predviđao podizanje cenzusa za koalicije na sedam odsto – u korist SPS-a. Da podsetimo taj amandman je predložio DS i skupštinski Odbor za lokalnu samoupravu ga je prihvatio uz podršku DSS-a i SRS-a, ali posle žestoke skupštinske rasprave u kojoj su socijalisti tvrdili da se tolikim cenzusom onemogućava da Srbi u opštinama u kojima su manjina uđu u lokalne skupštine, od tog predloga se odustalo.

Zvanično, razlog za odustajanje je bila pretnja socijalista da će opstruirati rad parlamenta koji je već bio u cajtnotu zbog isticanja roka za usvajanje zakona neophodnih za raspisivanje lokalnih i pokrajinskih izbora, ali neki izvori u vladajućoj koaliciji tvrde da je to bio ustupak SPS-u koji na lokalne izbore namerava da izađe u koaliciji sa Partijom ujedinjenih penzionera Srbije, te bi to za njih bio rizičan prag.

Ipak, argumente imaju i oni koji tvrde da od cele priče nema ništa, odnosno da je reč samo o nameri da se Dinkiću stavi do znanja da nije nezamenljiv. Oni, naime, navode da G 17 plus ne bi tako prilježno učestvovao u predsedničkoj kampanji Borisa Tadića, dok im on, navodno, zajedno sa Vojislavom Koštunicom, priprema „otkaz”. Tu je, naravno, i realan strah DS-a da bi ga takav savez sa socijalistima skupo koštao na sledećim izborima.

Marko Đurišić, predsednik Izvršnog odbora ove stranke, nije želeo da komentariše odnose u koaliciji, ali navodi da u ovom trenutku bilo kakva saradnja sa SPS-om „nije opcija”.

I sociolog Vladimir Vuletić smatra da za sada promene u vladi nisu na dnevnom redu. Prema njegovim rečima, nema bitnih argumenata koji bi išli naruku takvim spekulacijama i, što je važno, nema nezadovoljnih svojim delom kolača u vlasti. Vuletić ističe da su ove spekulacije posebno „sumnjive” sada kada je Dinkić stao iza Tadićeve kampanje (što će DS, kako kaže, znati da ceni), ali dopušta takvu mogućnost ukoliko Dinkić bude insistirao na privatizaciji javnih preduzeća koja bi po mišljenju koalicionih partnera bila suprotna državnim interesima.

Kako bilo, tek ove medijske spekulacije počinju ozbiljno da nerviraju ljude u G 17 plus. Kako nam je nezvanično rečeno u ovoj partiji, blizu su odluke i da preko suda pokušaju da isteraju načistac one koji lansiraju ovakve priče misleći da na taj način mogu da ih pritiskaju i ucenjuju.

I prema rečima Ivice Dačića, lidera socijalista, navedeni scenario podrške manjinskoj vladi DS-a i DSS-a samo je način na koji koalicioni partneri „jedni druge plaše SPS-om”.

„Koštunica bi voleo da u vladi ne bude Dinkić, a Tadić bi želeo da se oslobodi Velje Ilića. Otuda te priče. Sa nama o tome niko nije razgovarao, a za nas inače nije prihvatljiva bilo kakva tajna podrška vladi već samo ravnopravno učešće. Zašto smo mi gori od Ilića ili Dinkića”, kategoričan je Dačić.

O eventualnim pripremama za pomenutu rekonstrukciju vlade Dragan Šormaz, potpredsednik IO DSS-a, kaže da ne zna ništa, ali dodaje da je to, po njegovom mišljenju, „samo stvar izbora G 17 plus”.

„Ako se već ne slažu sa nečim što je zvanična politika vlade, utvrđena na osnovu zaključaka Narodne skupštine, odnosno ako im se ne sviđa način na koji Srbija sebi obezbeđuje energetsku stabilnost koja je osnov za privredni razvoj, onda bi trebalo da sami odluče da li će i dalje sedeti u toj vladi ili će preći u opoziciju”, smatra Šormaz.

Šef informativne službe G 17 plus Nikola Papak, pak, poručuje da će ova partija ostati dosledna svojoj politici i da bez obzira na sve pritiske neće podržati odluke i sporazume koji su „protiv interesa građana i države”. „Bićemo u vladi dok god možemo da sprovodimo naš program”, kaže Papak.

Epilog priče o privatizaciji NIS-a, treba podsetiti, nije jedino iskušenje sa kojim se suočavaju partneri u vlasti i jedino zbog koga bi eventualno moglo da dođe do raskola. Potpuna saglasnost, kako je poznato, ne postoji ni kada je reč, recimo, o prodaji Jata, a još je problematičnije pitanje potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Pa još ako se otvori pitanje odgovora državama koje eventualno priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije...