Niska vernost

Stav koji je svojevremeno izneo Džek Vajt da staru, dobru rokenrol priču treba ponovo ispričati, definiše najzanimljiviji trend na aktuelnoj sceni. Radi se o nekoj vrsti prosvećenog revizionizma. Dug je spisak onih koji se bave ovim poslom. Uz spomenutog Vajta, glavni likovi su Den Oerbak i Greg Kartrajt. Prastare šeme ukrštaju sa novomilenijumskim artističkim novotarijama. Rokenrol ponovo sjaji „kao iskopan stari mač”.

Prošle godine ovoj ekipi se pridružila grupa filadelfijskih rokera. Okupljeni u sastavu „The War On Drugs” oni su, na fenomenalnom albumu „Wagonwheel Blues”, prepisali Dilanovu muziku mastilom koje su koristili članovi benda „Sonic Youth”. Jedan od njih, čije je ime ni manje ni više nego Kurt Vajl, oglasio se ovih dana solo albumom „Childish Prodigy”. Bluz niske vernosti sa čvrstim rokerskim stavom preuzetim od Boba Dilana i Nila Janga, nalazi se na njemu. Ukrašen bukom, distorzijom i repetitivnim ritmovima, sa asocijacijama na zvuk njujorških andergraund bendova „The Velvet Underground” i „Suicide”, pojavljuje se kao ultimativna ponuda za novu rokersku slušalačku elitu.

Tekućoj produkciji je upravo nedostajao jedan takav album. Na izazove koje novo vreme postavlja pred rok muziku odgovoreno je sa velegradskih pločnika. Otkačeni voz iz pesme „Freak Train”, koji juri šinama koje su postavili Alan Vega i Martin Rev, utočište je za sve urbane nevoljnike. Vodi u rok avanturu sličnu onoj koja je nuđena pasioniranim posetiocima mračnih gradskih izbi u kojima se nekad svirala ova muzika.

I za druge, koji misle da je rok pustolovina započela kada je Robert Džonson prodao dušu đavolu na onom raskršću, postoji ponuda na albumu „Childish Prodigy”. Fatalistički zvuci usne harmonike – kao iz filma „Bilo jednom na Divljem zapadu” – u numeri „Inside Lookin Out”, spojeni sa izobličenim gitarskim zvukom, udaraljkama koje sugerišu neki mračni ritual i histeričnim vokalom, tvore demonsku bluz parafrazu kakvu odavno nismo čuli.

U nekim pesmama – „Heart Attack”, na primer – Kurt Vajl zvuči kao Mik Džeger koji se od londonskog pomodarca zaljubljenog u bluz, pretvorio u putujućeg muzičara iz delte Misisipija. Još jedan fini postmodernistički trik koji album „Childish Prodigy” čini nesvakidašnjim delom. Sličan efekat proizvodi i obrada numere „Monkey”, preuzete iz repertoara njujorške supergrupe „Dim Stars” (Ričard Hel i članovi „Sonic Youth”).

Pesme mladog Kurta Vajla, kao i songovi koje je za drame Bertolta Brehta komponovao njegov slavni imenjak, deo su velikog igrokaza. U ovoj rokerskoj verziji „Opere za tri groša” sociopolitički elementi zamenjeni su odmetničkim stavovima i individualističkim idejama. Distorzirana električna gitara kazuje sličnu priču kao ulični vergl. Rok pesma je nova verzija nekadašnjih moritata.