Ženstvenost u tri dimenzije

Lepe, zgodne, pametne, hrabre, savršene... Virtuelne sajber žene zasad se koriste samo u reklamnim kampanjama i u industriji zabave. O tome najbolje svedoči danas već legendarna heroina Lara Kroft, neprikosnovena ikona kompjuterskih igrica, kao i virtuelne lepotice – krupnooka Kaja i zanosna Vebi Tukaj.

Neki od najboljih trodimenzionih modela nedavno su bili izloženi u Londonu, u okviru izložbe nazvane „Savršeno stvarne: žene u delovima i bajtovima”, izvestio je Bi-Bi-Si. Izložba maštovitih kreatura koje će jednom morati da postanu deo stvarnosti, kažu stručnjaci.

Barbika kao savetnik

Pojava najsavremenijih trodimenzionalnih predstava žena otvara i pitanje moguće primene modela koji bi uskoro mogli da budu previše uverljivi – što znači da možda nećemo biti u stanju da ih razlikujemo od predstava stvarnih žena, upozorio je engleski novinar Džo Tvist, ekspert za oblast nauke i tehnologije.

Bolji procesori i grafički programi za rad u tri dimenzije znače da će ubuduće biti mnogo lakše da se napravi vlastito virtuelno ljudsko biće. Dok tehnologija sazreva, to se ne može reći za mnoge od žena napravljenih uz pomoć kompjuterskog hard-drajva i mašte softverskih programera, uglavnom muškaraca.

Programi za stvaranje virtuelnih super devojaka, uz pomoć snažnih kompjutera omogućili su pojavu istančanog grafičkog dizajna, a proizvodi aktivne mašte sve više liče na ljudska bića.

Mnogi sajber modeli zapanjuju svojom lepotom, mada je njihov kompjuterski izvajan izgled, blizak savršenstvu, još daleko od izgleda prave žene, ukazuju eksperti.

Rene Morel, recimo, kako navodi Bi-Bi-Si, učestvovala je u izradi mnogih likova za naučnofantastični film „Fajnel fantazi” i tvorac je neverovatno lepih i privlačnih figura. Njeni likovi su grafički zapanjujući, lica vrlo sličnog ljudskom – ali kako spuštate pogled naniže, postaje očigledno da im je Barbika bila savetnik za ishranu.

Takva je „hiperstvarnost” žena koje postoje samo u mašti plastičnih hirurga. Silikonske grudi Pamele Anderson, dorađena „pozadina” Naomi Kembel, produžene noge Alek Vik, napućeni osmeh Monike Beluči, purpurne oči Bruk Šilds i divlji temperament Madone.

(/slika2)Kustos londonske izložbe najsavremenijih sajber žena Niki Gomez kaže za Bi-Bi-Si da se izloženi likovi ni po čemu ne razlikuju od kompjuterski proizvedenih pop grupa i hiperrealističnih portreta virtuelnih zvezda koje nimalo ne liče na prave ljude.

Godinama, žene su učile kako da se odnose prema grafičkim predstavama „savršenih žena”, slavnih ličnosti, super mršavih super manekenki i gracioznih pop-mačkica. Ipak, četiri od deset žena još svakodnevno brine za oblik svog tela, a više nego svaka treća žena sanja da bar malo smrša, tvrdi se u britanskom istraživanju.

„Zanimljivo je to što se od virtuelnih žena pravi nešto veće od samih žena. Mislim da je to delom zato što su dizajneri pretežno muškarci, kaže Niki Gomez.

Male nesavršenosti

Novi brazilski proizvod – lik nazvan Kaja – poseduje ono što umetnici opisuju kao velika usta i zube, razdvojene oči i debele obrve, sve dizajnirano namerno tako da predstavi „stvarnu ženu s malim nesavršenostima”. Možete da joj vidite čak i pore, a baš takve intervencije čine je navodno stvarnijom.

Kajini tvorci podarili su joj jaku ličnost i pustili je u virtuelni život kako bi „ljudi mogli da kontrolišu njene reči i pokrete preko Interneta”. Kaja zaista izgleda „stvarnije” od mnogih portreta urađenih tehnikom er braša kakvi krase stranice i muških i ženskih vrhunskih časopisa.

Neko će možda upitati zašto razdvojene oči i guste obrve treba smatrati „nesavršenostima”? „U vreme stvarne savršenosti na planu plastične hirurgije, kao i na planu digitalne stvarnosti, verujemo samo likovima koji nisu sto odsto savršeni i to je ono što ostavlja jak utisak”, objašnjava Niki Gomez.

Drugi će reći da kapacitete programiranja i obrade grafičkih predstava treba koristiti za stvaranje likova koji premošćavaju neke polne stereotipe. A možda potencijalni problem predstavlja još jedno pitanje, znatno komplikovanije: možemo li da stvorimo tako savršenu ženu, sa svim nesavršenostima, koju više nećemo biti u stanju da razlikujemo od stvarne?

Uzmimo primer virtuelnog lika prelepe Vebi Tukaj, koju je manekenska firma „Elit” angažovala čim se „rodila”. Mogu da je kontrolišu kako god hoće, nema sukoba ličnosti, ona nikad neće odrasti niti se ugojiti ili, ne daj bože, udati, a može uvek da se nađe na bilo kom mestu u bilo koje vreme.

Takve virtuelne konstrukcije, vrlo bliske realnoj predstavi ljudskog tela, mogle bi da uđu u masovnu upotrebu u više ogranaka industrije zabave. Etički problemi korišćenja takvih trodimenzionalnih predstava mogu da budu vrlo veliki kad virtuelne lepotice jednom siđu sa ekrana i pokušaju da se predstave kao stvarne, slažu se stručnjaci.

U ovoj fazi takva mogućnost, naravno, ne postoji i to zasad nikog ne brine jer još niko ne može da napravi virtuelnu ženu koja izgleda kao stvarna u realnom prostoru i vremenu. Ali, taj trenutak, plaše nas, nije mnogo daleko.

Petar Mićković