Afrički bojkot pregovora o klimi

Obećanja razvijenog sveta da će smanjiti emisije štetnih gasova nisu dovoljno ambiciozna – po oceni afričkih zemalja. One su juče u Barseloni napravile jedinstveni front i bojkotovale niz sastanaka koji su u takvoj situaciji morali da budu otkazani.

Glavni južnoafrički pregovarač Alfred Vils izneo je zamerku da se u dosadašnjim razgovorima o sprečavanju klimatskih promena previše okoliša, a da se suština zanemaruje. Afrika insistira da se najpre ostvari napredak u ograničenju emisija ugljen-dioksida pre nego što se pređe na bilo šta drugo.

Kontinent koji očekuje najteže posledice globalnog zagrevanja, a najmanje je doprineo sadašnjem stanju, smatra da bogate nacije ne čine dovoljno da spreče klimatske promene.

„Jedino su Norveška i Japan izašli sa obećanjima u skladu sa onim što zahteva nauka. Svi ostali su zakazali”, rekao je Vils za Blumberg.

Japan je obećao da će smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za 25 odsto do 2020, a  Norveška za 40 odsto. EU je zacrtala da će u istom periodu redukovati emisije za 20 procenata, a ako bude postignut globalni sporazum i za celih 30 odsto.

Zbog afričkog protesta koji su predvodile Etiopija, Alžir i Gambija otkazan je niz sastanaka u vezi sa Kjoto protokolom, ali su na drugom koloseku nastavljeni pregovori drugih zemalja, uključujući SAD, preneo je Rojters.

Petodnevna konferencija u Barseloni poslednja je runda pregovora uoči decembarskog skupa UN u Kopenhagenu. Sada je sasvim izvesno da neće biti postignut pravno obavezujući sporazum koji bi zamenio Kjoto protokol, ali generalni sekretar UN Ban Ki Mun kaže da „nema plana Be i da ne treba spuštati letvicu”.

Ban je juče u Londonu posle sastanka sa Gordonom Braunom izjavio da će se u Kopenhagenu, umesto precizno određenih ciljeva za smanjenje štetnih emisija, verovatno postići dogovor u načelu kao osnov za dalje pregovore.

Protokol iz Kjota iz 1997. obavezuje sve industrijalizovane nacije izuzev SAD, koje su dokument odbacile kao štetan za privredu, da smanje emisije do 2012. za pet odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine, ali se ne odnosi na zemlje u razvoju.

Ključna stavka novog globalnog dogovora biće novčana pomoć za siromašne, a to je ujedno i jedna od većih tačaka razdora. Za sada je izvesna jedino ponuda EU, dogovorena prošle sedmice, da će godišnje izdvajati sto milijardi dolara za pomoć siromašnim zemljama za prelazak na globalne tehnologije i borbu sa posledicama globalnog zagrevanja.

Ban Ki Mun je juče rekao da će taj iznos morati da se poveća.

Novi sporazum utvrdiće i pravila po kojima bogate zemlje mogu da ulaganjem u zelene tehnologije u siromašnim zemljama kompenzuju sopstvene emisije.

Američka delegacija je u Barseloni ponovo bila izložena pritiscima da saopšti planirano smanjenje emisija, ali to nije htela da učini sve dok u Kongresu ne bude usvojen zakon o klimi i energiji. Postoji bojazan da se to neće dogoditi pre skupa u Kopenhagenu, pa će pregovaračima SAD biti vezane ruke da se na bilo šta obavežu.

Baš u to vreme Barak Obama će doputovati u susednu Norvešku da primi Nobelovu nagradu za mir, koja mu je dodeljena između ostalog i za klimatsku politiku.