Plate i penzije na ledu

Posle dvonedeljnih pregovora, Vlada Srbije je juče objavila da je s Međunarodnim monetarnim fondom postigla sporazum o uslovima korišćenja kreditnog stendbaj aranžmana od 2,9 milijardi evra. Minus u državnom budžetu za 2010. godinu biće pokriven smanjenjem rashoda, a ne povećanjem poreza, dok će izdvajanja za kapitalna ulaganja dogodine biti veća.

Kako je na jučerašnjoj konferenciji za novinare istakla ministarka finansija Diana Dragutinović, najveće uštede postići će se produžavanjem zamrzavanja plata zaposlenih u državnim službama i penzija, ali i reformom penzionog sistema.

– Otkad je misija MMF-a poslednji put bila u Srbiji, prihodi u budžetu su veći od očekivanih, vlada je postigla dogovor o penzionoj reformi, ali su i najuticajnije svetske zemlje istakle kako se teret fiskalnog prilagođavanja mora prebaciti sa 2010. na 2011. godinu. Verujem da nam je to pomoglo da nivo deficita dogodine ostavimo na četiri odsto bruto domaćeg proizvoda – kazala je Dragutinovićeva.

Prema njenim rečima, konsolidovani prihodi države (uključujući i lokalne samouprave i fondove) dogodine će biti 1.208 milijardi dinara, dok će rashodi dostići 1.337 milijardi. To znači da će konsolidovani minus iznositi 130 milijardi dinara, što je četiri odsto bruto domaćeg proizvoda. Prihodi republičkog budžeta projektovani su na 656 milijardi dinara, rashodi na 760 milijardi, dok je deficit 105 milijardi.

– Predlog budžeta za 2010. godinu biće završen za dve do tri nedelje. Neinflatorno finansiranje deficita za ovu i sledeću godinu obezbeđeno je iz kreditnih izvora – objasnila je ministarka.

Šef misije Albert Jeger je pregovore opisao kao „konstruktivne i na momente teške”.

– Dogovor je postignut, treba još da ga u decembru potvrde i rukovodstvo i Izvršni odbor MMF-a. U narednih nekoliko nedelja srpske vlasti nameravaju da sprovedu više mera o kojima je postignut dogovor. Pod uslovom da ih usvoji i odobri rukovodstvo MMF-a, Izvršni odbor bi mogao da razmotri zahtev za zaključenje druge revizije krajem decembra – kazao je Jeger.

Prema njegovoj oceni, finansijske tenzije u Srbiji su popustile, pad proizvodnje je zaustavljen, inflacija je takođe u padu. Ukupan ekonomski pad ove godine biće tri, umesto četiri odsto, dok će dogodine uslediti skroman oporavak od oko 1,5 odsto.

– Glavni izazov za srpske državne zvaničnike biće primena sporazuma. Strategija vlade bazira se na tome da neće biti znatnijeg povećanja poreza, a fiskalno prilagođavanje obaviće se smanjenjem tekućih rashoda – istakao je Jeger i dodao da će preostali iznos u maju odobrenog kredita od 2,9 milijardi evra (do sada je Srbija povukla 788 miliona evra) biti isplaćen u ravnomernim ratama do kraja godine.

Ali, po rečima guvernera Radovana Jelašića, o tome će odluka biti naknadno doneta.

Na pitanje novinara šta znači formulacija „znatnijeg povećanja poreza neće biti”, Jeger odgovara:

(/slika2)– Generalno, povećanje poreza je isključeno. Eventualno, moguće su sitne korekcije ili proširenje poreske baze.

Jovan Krkobabić, potpredsednik vlade, istakao je da će predlog reforme penzijskog sistema biti završen do kraja februara sledeće godine, nakon čega se očekuje ponovni dolazak misije MMF-a.

Dogovoreno je, dodao je, da neće biti umanjenja penzija za one koji ispune uslov za odlazak po godinama staža, ali nemaju godine za starosnu penziju.

– Pod lupom će biti beneficirane prinadležnosti, beneficirani radni staž, penzije ostvarene po posebnim ulovima, što radnike koji odrade pun staž stavlja u neravnopravan položaj – objasnio je Krkobabić i dodao da penzioneri mogu da očekuju povećanje penzija tek 2011. godine, i to u zavisnosti od toga koliki će biti ekonomski rast.

Reforme će biti sprovedene postepeno, a njihov puni efekat videće se tek 2020. godine.

A. Nikolić

-----------------------------------------------------------

Računamo na ruski kredit

Računica za pokrivanje minusa u državnoj kasi za ovu i sledeću godinu, prema rečima Diane Dragutinović, uglavnom se zasniva na finansijskoj podršci iz međunarodnih izvora.

– Od Svetske banke do kraja godine trebalo bi da stigne 200 miliona dolara, u narednoj godini očekujemo još 300 miliona dolara. Dobićemo i pomoć Evropske unije od 50 miliona evra, dogodine još 100 miliona evra donacije. Na osnovu promena kvota, od MMF-a stiže nam i 600 miliona dolara – navela je ona.

Ministarka je izostavila da spomene rusku kreditnu podršku od milijardu dolara, odnosno 200 miliona od te sume za budžet. Na pitanje novinara da li ona ne računa na novac iz Rusije, Dragutinovićeva je odgovorila da računa i na taj kredit.

Kada je o uslovima reč, dodala je da neće pristati na ruski zajam ukoliko on bude nepovoljniji od kredita koji Srbija može po komercijalnim uslovima da dobije na domaćem tržištu.

-----------------------------------------------------------

Najmanje pet koristi od sporazuma

Postoji najmanje pet razloga zbog kojih je za Srbiju dobro što je sa MMF-om postignut dogovor, kazao je ministar ekonomije i potpredsednik vlade Mlađan Dinkić.

– On garantuje stabilnost dinara i nisku inflaciju, što je pozitivan signal za investitore. To će doprineti povećanju izvoza, ali i otvaranju novih radnih mesta. Dobro je i to što je Srbija pregurala krizu, a poreze nismo bukvalno ni takli. U mnogim zemljama povećan je PDV, ali nisu postignuti očekivani rezultati. Smanjenjem javnog sektora uštedećemo 50 miliona evra, kapitalna ulaganja će biti veća za 200 miliona evra, dok će podsticaji privredi iznositi 120 miliona. Zbog toga će i bord direktora Svetske banke odobriti 200 miliona dolara pomoći našem budžetu – objasnio je Dinkić.