Opomena birača Obami

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 4. novembra – Barak Obama je imao lošu noć iako, kako poručuju iz Bele kuće, nije neposredno pratio objavljivanje rezultata izbora u tri savezne države, za dva guvernera i jednog kongresmena, niti ishod trke za gradonačelnika Njujorka – prvog izjašnjavanja birača godinu dana posle njegovog trijumfa u maratonskoj trci za osvajanje Bele kuće.

Kad se jutros probudio, dočekala ga je vest čija je poruka bila veoma slična onoj posle proglašavanja istorijskog rezultata predsedničkih izbora iz novembra 2008 – birači su se izjasnili za promene. Ali ovoga puta promene su bile u korist kandidata opozicije, republikanaca, koji su svrgli osmogodišnju vladavinu demokrata u Virdžiniji i Nju Džersiju. U Njujorku, milijarder Majkl Blumberg je obezbedio treći gradonačelnički mandat pobedom nad demokratskim protivkandidatom (u tesnoj trci u kojoj su, čini se, prevagnuli aduti njegovog izbornog fonda: 90 miliona dolara, prema sedam miliona koliko je na raspolaganju imao rival), dok su demokrate dobile utešnu nagradu u nadmetanju za upražnjeno mesto u Kongresu u jednoj izbornoj jedinici države Njujork.

Iako ova lokalna nadmetanja nisu imala dimenzije „referenduma” o Obami kao predsedniku – većina birača, štaviše, i dalje podržava način na koji vodi zemlju: 51 odsto u Virdžiniji, 57 odsto u Nju Džersiju – ovo je protumačeno kao opomena predsedniku uoči velikog izbornog ciklusa dogodine, kada se bira deo Kongresa, ali i potvrda da ekonomska kriza, koja utiče na svakodnevicu većine Amerikanaca, uzima svoj politički danak, pre svega od onih koji su na vlasti.

Na drugoj strani, republikanci, desno, konzervativno krilo američke politike, posle ovoga mogli bi da se ponadaju da bi sreća mogla da im se preokrene, posle velikih poraza, kada su prvo, 2006, izgubili većinu u Kongresu, a 2008. morali da prepuste Belu kuću. Ali će morati još da rade na konsolidovanju svojih redova, pošto su i ovi izbori pokazali da se među njima vodi svojevrsni „građanski rat” – između „mekog” krila koje bi da sa Obamom paktira oko nekih pitanja od nacionalnog interesa (reforma zdravstva, na primer) i „tvrdog” koje od konzervativnih dogmi ne želi da odstupi ni za stopu.

Glavna poruka demokratama je pak da ovo nije 2008. i da za krizu ne mogu više da okrivljuju prethodnike, jer je za sve što se događa sada nadležna vlada („administracija” kako se ovde kaže) Baraka Obame. Ona može, doduše, da se pohvali da je sprečila raspad ekonomskog sistema zemlje i sebi da pripiše prve signale povratka na staze ekonomskog rasta, ali u to tek treba da ubedi milione onih koji su u recesiji ostali bez svojih radnih mesta i bez svojih kuća.

To je možda najbolje predočila jedna karikatura u ovdašnjem lokalnom listu, koji se besplatno deli putnicima metroa, gde u redu pred šalterom biroa za zapošljavanje onaj poslednji onom ispred njega na uvo kaže „recesija je završena, prenesi dalje”.

Rano je još, doduše, za tvrdnje da se koalicija koja je Obami omogućila da od malo poznatog senatora postane predsednik Amerike (i globalna politička zvezda) – savez birača demokrata, nezavisnih i velikog broja mladih koji su dotle bili van politike – raspala, ali se može reći da više nije tako široka. Pobedi republikanaca sada su doprineli isti oni koji su klatno pre godinu dana okrenuli na Obaminu stranu: nezavisni birači.

Obami zato preostaje da od danas počne da se preispituje da li je, sprovodeći svoj program, dosad Ameriku promenio premalo – ili previše?