NBS, banke i njihov kapital

Narodna banka Srbije ne upravlja obimom uvoza kapitala preko banaka. Ona ne limitira priliv ovog novca već primenjuje drugi metod – preko posebnih instrumenata oduzima bankama višak uvezenog kapitala. U tom pogledu ona poseže za dva instrumenta: za izuzetno visokom stopom obavezne rezerve i za repo-operacijama. Ovi instrumenti deluju relativno jednostavno, ali su ograničenog dometa. NBS, naime, zakonom propisuje izuzetno visoke stope obavezne rezerve po kojima je svaka banka u obavezi da veliki deo svog kapitala prebaci na njene račune. Što su više stope, više se novca oduzima bankama. Drugi instrument, repo-operacije, svodi se na to da NBS nudi bankama najviše tržišne kamatne stope po kojima one mogu da prebace svoj kapital u njene depozite. Ovaj instrument donosi bankama visoke profite i one ga intenzivno koriste.

Višak kapitala koji se bankama oduzima ostaje potpuno neiskorišćen u vidu zamrznutog depozita kod NBS. On stvara ogromne štete ne samo bankama nego i privredi i samoj Narodnoj banci.

Novac koji je oduzet putem instrumenta obaveznih rezervi ne donosi bankama gotovo nikakve prihode. One time trpe značajne gubitke. Kapital su uvezle po tržišnim cenama, a za deo kapitala koji im je ovim putem oduzet one nemaju pokriće u prihodima. Jedini način da obezbede potrebno pokriće je u znatnom povećanju kamatnih stopa na sopstvene plasmane privredi i građanima. S druge strane, primenom repo-operacija NBS trpi ogromne gubitke jer je platila visoke kamate bankama. One se penju na stotine miliona evra godišnje. Kroz ovaj postupak oduzimanja novca banke se pretvaraju u svojevrsne transmitere koji prenose kapital iz inostranstva u neupotrebljive depozite kod NBS. Ovi depoziti uslovljavaju, između ostalog, rast državnog duga.

I pored težnje NBS da bankama umanji kapital koji su uvezle, one su do sada ipak bile u poziciji da više kapitala pribave u inostranstvu nego što ga je NBS mogla preneti na svoj račun. Centralna banka je u ovom nadmetanju do sada bila nemoćna. Banke su i dalje imale izuzetno veliki iznos uvezenog kapitala. Njegov plasman im je donosio zavidan profit. Ali istovremeno na bazi ovog odnosa između NBS i banaka došlo je do nepremostivih poremećaja u domaćoj ekonomiji. Imajući u vidu ove poremećaje ne može se opravdati eventualni cilj NBS da kroz navedene transakcije povećava devizne rezerve.

Alternativa ovom modelu je kontrolisani i limitirani uvoz inostranog kapitala preko banaka. Ovaj model polazi od potrebe usklađenog obima uvoza kapitala i strukture njegovog plasmana sa potrebama domaće ekonomije. Preveliki uvezeni kapital preko banaka vodi visokim kamatnim stopama. One onemogućavaju razvoj privrede, naročito proizvodnje radi supstitucije uvoza i povećanja izvoza. Kad je kapital banaka usklađen s karakteristikama privrede onda stopa obavezne rezerve može biti nekoliko puta manja, a to dovodi do smanjenja kamatnih stopa za gotovo pedeset odsto. S druge strane, uravnoteženi plasmani banaka formirani kroz limitirani uvoz kapitala uslov su za ostvarenje uravnotežene potrošnje. To takođe uslovljava manji uvoz i smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, kao i povoljniji platni bilans. Smanjeni obim tražnje umanjuje stopu inflacije. Otklanja potrebu korišćenja skupih i nesvrsishodnih repo-operacija i nagomilavanje godišnjih troškova od nekoliko stotina miliona evra. Krajnji efekti su u porastu zaposlenosti, povećanju stope rasta bruto domaćeg proizvoda prvenstveno kroz rast proizvodnje i izvoza. Dosadašnji prekomerno uvezeni kapital ne može se odjednom vratiti jer NBS nema dovoljno deviznih sredstava da izvrši njihov transfer. Potrebno je smanjivati njegov saldo u skladu s limitiranjem uvoznog potencijala banaka.

specijalista za bankarstvo