Izabrano 59 novih akademika

Srpska akademija nauka i umetnosti od juče je, posle izborne skupštine, bogatija za 26 redovnih, 20 dopisnih i 13 inostranih članova. Skupštini je prisustvovao 121 član, koliko ih je tajno glasalo za ukupno 84 redovna i dopisna kandidata kao i 13 inostranih, rukovodeći se, kako je u uvodnom izlaganju i naglasio Nikola Hajdin, predsednik SANU, naučnim i umetničkim doprinosom. Za izbor za redovne članove bilo je potrebno minimum 39 glasova, dok je za dopisno članstvo trebalo obezbediti 65 glasova.

Iako je predizborna atmosfera nedeljama pre same skupštine bila grozničava, sam izborni dan prošao je mirno, bez velikih negodovanja, primedaba i trzavica.

Skoro svi predloženi kandidati za redovne članove SANU dobili su neophodnu podršku: Đorđe Šijački, Stevan Pilipović, Vidojko Jović, Stevo Todorčević, Dragan Škorić, Marko Anđelković, Miljenko Perić, Teodor Atanacković, Zoran Petrović, Sava Perović, Radoje Čolović, Vladimir Bumbaširević, Dragan Micić, Jovan Hadži-Đokić, Ninoslav Radovanović, Miodrag Čolić, Dušan Kovačević, Svetlana Velmar-Janković, Vojislav Stanovčić, Ljubomir Maksimović, Momčilo Spremić, Jovanka Kalaić, Borislav Jovanović, Milan Lojanica, Dušan Otašević i Vlastimir Trajković.

Gotovo trećina predloženih dopisnih članova dobila je dovoljno glasova kako bi se pridružila uvaženom društvu srpskih akademika. To su: Zoran Knežević, Zoran Radović, Milan Sudar, Miljko Satarić, Milena Stevanović, Slobodan Milosavljević, Slavko Mentus, Dejan Popović, Dušan Teodorović, Miloš Kojić, Dušica Lečić-Toševski, Đorđe Radak, Nebojša Radunović, Miro Vuksanović, Slobodan Grubačić, Jasmina Grković-Mejdžor, Aleksandar Kostić, Mihailo Vojvodić, Milan Marić i Milica Stevanović. Najviše novih, dopisnih članova izabrano je za Odeljenje matematike, fizike i geonauka, ukupno četiri, dok su od predloženih 24 kandidata za Odeljenje medicinskih nauka izabrana samo tri nova člana. Pažnju medija izazvao je rezultat glasanja za Tomicu Milosavljevića, ministra zdravlja, koji je kandidovan za dopisnog člana iz oblasti gastroenterologije, za kojeg je glasalo samo 10 članova akademije. Tako se nametnulo i pitanje da li i koliko politika utiče na izbor članova akademije.

– Politika je naša svakodnevica, svakako je u svim porama našeg društva pa i u akademiji. Politička pripadnost u jednom trenutku je veliki plus a u drugom minus, što u našem slučaju zavisi od godine do godine. Činjenica je da mnogi neće glasati za nekoga ukoliko pripada političkoj opciji koja mu nije bliska, bez obzira na njegov naučni doprinos, što je loše za razvoj nauke i umetnosti – smatra novoizabrani akademik Dušan Kovačević.

Kuriozitet ovih izbora jeste podatak da su svi predloženi inostrani kandidati i izabrani. Među njima se nalaze: Endre Šili, Ivan Božović, Ivan Čarota, Vajat Anderson, Zoran S. Petrović, Tomas Flajner, Panajotis Haritos, Vaclav Klaus, Tošiaki Makabe, Engelina Sergejevna Smirnova, Dušan Šiđanski, Arvo Pert i Vizel Torsten. Svi oni će, kako je saopšteno iz akademije, svojim angažovanjem značajno uticati na međunarodnu saradnju u oblasti nauke.

M. Dimitrijević

------------------------------------------------------

Zadovoljstvo zbog prijema

Povodom izbora za redovno članstvo u SANU, Svetlana Velmar-Janković je izjavila:

– Iznenađena sam brzinom kojom sam primljena u redovno članstvo, to nisam očekivala. Naravno da sam zadovoljna. Mnogi mogu da daju primedbe i da žele promene i više mladosti u akademiji, ali je članstvo u ovoj istaknutoj instituciji velika čast.

Vojislav Stanovčić, koji je skoro dvadeset godina čekao na počast redovnog članstva u akademiji, posle današnjeg izbora, kako ističe, osetio je olakšanje.

– Sve vreme čekanja da budem primljen u redovno članstvo vredno sam radio i ponosan sam što ću u narednoj godini javnosti moći da predstavim četiri nova rukopisa, koja su do danas bila poznata samo mojim najbližima. To ću, posle današnjeg dana, učiniti sa velikim zadovoljstvom.

Dušan Kovačević, kome je ovo bila druga ali uspešna kandidatura za redovnog člana, rekao je da izbor smatra velikim priznanjem.

– Preboleo sam tremu kada sam prošli put kandidovan za redovnog člana, tako da je danas nisam imao. Kad god sam ulazio u zgradu akademije prolazio sam pored biste Jovana Sterije Popovića i osećao sam poštovanje i odgovornost. Sada ću prolazeći pored njega osećati još veću odgovornost. Međutim, intimno mi je žao što Goran Petrović nije ni ovoga puta izabran za dopisnog člana.

---------------------------------------------------

Bojkot zbog Republike Srpske

Prof. dr Enver Kazaz, član PEN centra Bosne i Hercegovine, optužio SANU da Republiku Srpsku proglašava nezavisnom državom i odbio da prisustvuje skupu o Meši Selimoviću

Srpska akademija nauka i umetnosti, u pismu od 20. oktobra 2009. godine, koje je potpisao akademik Predrag Palavestra, pozvala je nekoliko književnika, kritičara, istoričara književnosti i profesora sa prostora nekadašnje Jugoslavije da učestvuju na naučnom skupu povodom stogodišnjice rođenja Meše Selimovića. Skup bi trebalo da bude održan u aprilu 2010. godine.

Jedan od pozvanih naučnika, prof. dr Enver Kazaz, sa Filozofskog fakulteta u Sarajevu, član PEN centra Bosne i Hercegovine, obratio se 31. oktobra 2009. godine otvorenim pismom SANU i akademiku Palavestri protestujući zbog toga što je u uvodnom delu pisma akademija poziv uputila naučnicima iz Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Hrvatske, Makedonije i Srbije, čime je, prema njegovom mišljenju Republiku Srpsku izjednačila sa Bosnom i Hercegovinom u celini, proglasivši je nezavisnom državom.

On dalje kaže: „Ova rečenica implicira da Republiku Srpsku, kao entitet u sastavu Bosne i Hercegovine, smatrate samostalnom državom i u tom pogledu jednakom nabrojanim suverenim i međunarodno priznatima državama nastalim nakon krvavog raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Činjenica da poziv potpisujete u ime SANU, kao njen istaknuti član, navodi na zaključak da je takav stav o Republici Srpskoj i zvaničan stav institucije u čije ime mi se obraćate. Ne treba posebno naglašavati da je Dejtonskim sporazumom iz 1995. godine Bosna i Hercegovina uređena kao dvoentitetska država sastavljena iz Federacije BiH i Republike Srpske, pa je shodno tome moguće status Republike Srpske upoređivati samo sa Federacijom BiH, a nipošto sa Bosnom i Hercegovinom u celini, kao ni sa ostalim nabrojanim državama.”

Kazaz je dodao da eventualni izostanak reakcije ostalih pozvanih naučnika koji su dobili može značiti samo jedno: saglasnost sa spornim stavom iznesenim u pozivu, a prisustvo naučnom skupu simboličku i svaku drugu podršku tom stavu i ideologiji na kojoj se on utemeljuje. On je na kraju, između ostalog, podsetio i na, prema njegovom mišljenju, veliku ulogu akademije u kreiranju političke ideologije na ovim prostorima tokom devedesetih godina prošlog veka, koja je dovela da ratnih razaranja u Jugoslaviji.

Tokom današnjeg dana iz SANU nismo dobili komentar na pomenuto pismo, dok akademik Predrag Palavestra takođe nije imao komentar.

M. D.