Neprekinuti krug

Pioniri psihodelične civilizacije iz šezdesetih godina prošlog veka verovali su da im halucinogene droge mogu doneti novu vrstu slobode. Jedan psiholog i jedan pisac, Timoti Liri i Ken Kizi, glavni ideolozi tog pokreta, učili su svoje sledbenike da se ono o čemu maštaju nalazi iza kulisa stvarnosti, u fantazmagorijama koje izaziva pilula LSD-a.

Psihodelični rok bio je zvučna kulisa za putovanje kroz haluciniranu stvarnost. Teksaski bend „The 13th Floor Elevators” najznačajniji je predstavnik tog žanra. Muzika sa njihovog debitanskog albuma „The Psychedlic Sound Of...” nudila je „silazak s uma” i „otcepljene od stvarnosti”. Tri pesme na toj ploči – „You Don’t Know”, „Monkey Island” i „Kingdom Of Heaven” – napisao je Pauel Sent Džon. Posle višedecenijskog praktikovanja alternativnih životnih stilova, nedavno se vratio muzici. Njegov album „On My Way To Houston” pokazuje da psihodelični argonaut još uvek veruje u svoju misiju.

Album „On My Way To Houston” započinje numerom „Hardest Working Man”. Reč je o nepoznatoj pesmi Rokija Eriksona. To je njegov karakteristični rok-ekspoze u maniru toka svesti, sa svojstvenim galopirajućim ritmom. Sent Džon ga je izveo, u pratnji nekadašnje Eriksonove grupe „The Aliens”, na način koji stvari odmah čini nesumnjivim. Ova numera se doima kao arheološki artefakt koji ne samo da objašnjava prošlost, već menja sadašnjost i nudi putokaze za budućnost. Gitarista Dvejn Aslaksen i virtuoz na električnom autoharpu Bili Miler u vrhunskoj su formi. Kao i pre mnogo godina na albumima „Don’t Slender Me” i „I Think Of Demons”.

Naslovna pesma je na poziciji broj dva. To je furiozni dilanovski bluz nastanjen političarima, vojnicima, kurvama i podvodačima. Radi se o putničkim beleškama odmetnika i otpadnika koji se posle burne životne odiseje vraća kući. Pauel Sent Džon je izvodi sa uverljivošću i umešnošću klasičnog rok majstora. Njegova usna harmonika je dostojan partner Aslaksenove gitare. Slično je i sa numerom „Song Of The Silver Surfer”. Kirbijev superheroj se pojavljuje kao metafora psihodelične avanture. Okruženje je rokerski ultimativno: umoran, isluženi vokal, furiozna električna gitara, zaumna usna harmonika i ritam misterioznog voza koji juri kroz noć.  

Pauel Sent Džon je krajem pedesetih godina prošlog veka stigao u Ostin iz Hjustona. Tamo je upoznao Dženis Džoplin i Rokija Eriksona. Napisao je za njih pesme kojima su započeli fantastične karijere. Kasnije je nestao. Kao pravi sin svog vremena ispitivao je mogućnosti za život van sistema i socijalnih struktura. Sada se vraća u svoj rodni grad. Jedna životna kružnica – koja je prolazila kroz ovostrano i onostrano, kroz doživljeno i halucinirano – pronalazi svoj početak. Život i muzika su, na albumu „On My Way To Houston”, u ortačkom zagrljaju.