Karikaturom protiv rata

U palati Ujedinjenih nacija u Njujorku danas će biti otvorena izložba radova sa ovogodišnjeg kragujevačkog 15. Salona antiratne karikature, na predlog Međunarodne asocijacije gradova vesnika mira i uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Srbije. Izložba će trajati do 20. novembra.

Lokalna umetnička i mirovna inicijativa pokrenuta u Kragujevcu 1981, posle gotovo tri decenije, očigledno je izrasla u jedinstvenu manifestaciju, koja se čvrsto utkala u globalni mirovni pokret, postavši neka vrsta matice koja okuplja sve brojnije karikaturiste i mirovne aktiviste iz Evrope i sveta.

U ovu manifestaciju vremenom se uključilo i nekoliko evropskih gradova, prijatelja Kragujevca, a krunu te saradnje ilustruje činjenica da Gran pri „Vesnik mira” i novčanu nagradu od 1.500 evra daruje Međunarodna asocijacija gradova vesnika mira, koja deluje pod okriljem Ujedinjenih nacija, a čiji je član od 1987. i Kragujevac. Na Salonu svoje favorite biraju i kragujevački gradovi prijatelji, Bidgošč i Bielsko-Biala iz Poljske, Ingolštat iz Nemačke, Sirena iz Francuske, Pitešti iz Rumunije i Karara iz Italije.

Tokom druge polovine prošlog veka vođene su žive debate o tome da li je umetnost uopšte moguća posle Aušvica i Hirošime, što bi preneto na istorijsko iskustvo Kragujevca moglo da se parafrazira u dilemi da li će u tom gradu posle 21. oktobra 1941. godine, kada su nacisti streljali za samo jedan dan nekoliko hiljada Kragujevčana, uopšte moći da se ikada više govori jezikom umetnosti.

Pokazalo se da je ona moguća i posle ratnih kataklizmi i masovnih zločina, što je i otvorilo put da grupa mladih ljudi, davne 1981. u Kragujevcu osnuje međunarodni Salon antiratne karikature i da tu manifestaciju usidri kao naročiti kreativni izraz u srpski i jugoslovenski, ali i u evropski i svetski mirovni pokret.

Ova bijenalna manifestacija neprekidno je gradila novi kvalitet, širila govor antiratne karikature i okupljala sve veći broj učesnika iz sve većeg broja zemalja, valjda i zato što je svet i dalje pritisnut ciničnim nastupanjem ogoljene sile i njenim nezajažljivim apetitima da pokorava, ubija i razara.

Neprekidno suočavanje čovečanstva sa izglednošću kolektivnog apokaliptičkog kraja, očigledno je nadahnjivalo i začetnike i učesnike kragujevačkog Salona da kreativno sve uspešnije oblikuju svoje antiratne poruke i da im istovremeno udahnjuju sve snažniji moralni, socijalnokritički i politički pečat, koji dolazi iz okrilja civilnog društva i antiratne opredeljenosti mirovnih pokreta.

Sve je počelo kada su ondašnji mladi novinar Miodrag Stojilović i karikaturisti Aleksandar Dimitrijević i Zoran Glišović, pod okriljem kragujevačkog nedeljnika „Svetlost”, osnovali Salon antiratne karikature 1981. godine.

Suočeni sa univerzalnim pravom čoveka da živi u miru i sa surovom činjenicom da je rat i dalje deo čovekove egzistencije, imajući na umu tragično iskustvo Kragujevca iz 1941. godine, pomenuta trojica su odlučili da u svet pošalju snažnu mirovnu poruku i da posredstvom karikature izraze ne samo prezir prema ratu i radikalnu kritiku ratoborstva, nego i da rat ismeju, da razobliče ono nečovečno, loše i lažno u našem svetu. Realizovanje te ideje nije prekidano ni u vreme teških iskušenja na prostorima Jugoslavije, pa ni onda kada je rat poveden i u našem dvorištu 1999. godine.

„Za mene kao Nemca dirljivo je uvek iznova to da jedan grad koji je doživeo 21. oktobar 1941. ne poziva na oružje i osvetu, nego na preziranje rata”, konstatovao je povodom proteklog 15. Salona antiratne karikature ugledni svetski mirovni aktivista Peter Girlengof.

Današnju izložbu u Ujedinjenim nacijama u Njujorku, otvoriće predsednik Međunarodne asocijacije gradova vesnika mira Alfred Marder.

,,Kragujevčani, izdižući se iz sopstvenih muka, nastavljaju ovaj značajan međunarodni zahtev za mir. Mi smo im tako zahvalni i cenimo to”, rekao je Marder, boraveći nedavno u Kragujevcu, među svojim dragim prijateljima i pouzdanim saradnicima u globalnom mirovnom pokretu.