Vreme je za odlučan korak

Na pitanje šta će biti fokus njegovih napora kao šefa misije koji izuzetno dobro poznaje Balkan i dolazi iz susedne zemlje, ambasador Dimitrios Kipreos je u prvom intervjuu medijima u Srbiji, po preuzimanju dužnosti šefa Misije OEBS-a, naglasio jačanje demokratije i institucija u zemlji, vladavina prava, bezbednosne službe i poslednje, ali ne manje važno – medije.

Pretpostavljam da ste već uočili da su u Srbiji i političari i javnost veoma osetljivi kada se govori o regionalnoj saradnji, zato što se pribojavaju da se to prvenstveno odnosi na Kosovo kao uslov Srbije za ulazak u EU.

Što se tiče Kosova, OEBS, ne samo Misija u Srbiji, nego uopšte celokupna organizacija, ima veoma jasan stav – statusno je neutralna. Rekao bih da se pitanje Kosova ne tiče samo Srbije, već svih država u regionu. Pre nekoliko dana na ekonomskom samitu u Beogradu, na kome je bio i vaš premijer, rekao sam da je pravi momenat da se napravi odlučan korak po pitanju regionalne saradnje, da se sa plana opšteg poverenja pređe na istinsko, utemeljeno poverenje, saradnju i međusobnu „zavisnost” u pozitivnom smislu.

U kojim oblastima je najlakše razviti međusobno poverenje i „zavisnost”?

To bi pre svega trebalo da budu pitanja koja su od zajedničkog interesa Srbije i susednih država. Izvanredan primer je Regionalna konferencija o borbi protiv organizovanog kriminala na ministarskom nivou, koju je nedavno organizovala Vlada Srbije. To je donedavno bila nezamisliva situacija. Mislim da se na takav način postiže veoma iskreno poverenje i međusobna zavisnost. Drugi primer je Koridor 10, koji pokazuje da zemlje EU veoma lako mogu da se povežu u regionu. Nastaviti u ovom smeru, znači definitivno dostići tu tačku na kojoj postoji iskreno poverenje i međusobna zavisnost.

S obzirom da dolazite iz Grčke, možete li da nam date neke detalje iz „atinske mape puta” prema kojoj bi zapadni Balkan ušao u EU 2014?

Trenutno ne bih mogao da govorim iz pozicije Grka, odnosno čoveka koji dolazi iz te prijateljske zemlje, jer sam ovde u svojstvu predstavnika 56 zemalja članica OEBS-a. Ali mogu da vam kažem svoje lično mišljenje. Region zapadnog Balkana je od izuzetne važnosti za bezbednost, i to ne samo regionalnu. Meni se nameće zaključak da region zapadnog Balkana pripada širem kontekstu jugoistočne Evrope i kao takav pripada i Evropi.

Šta Vam se čini najvećim izazovom? U javnosti vlada mišljenje da će reforma pravosuđa biti ogroman problem.

Ja ne bih davao prioritet nijednom pitanju jer su sve demokratske institucije veoma važne. Pravosuđe, policija i druge bezbednosne strukture su podjednako važne i međusobno zavisne. I mediji, za koje sam rekao da su ne manje važni, imaju enorman uticaj. Oni ne samo da informišu javnost nego na neki način i kreiraju javno mnjenje i obrazuju ga. Ne bih voleo da kažem da je nešto važnije ili preče.

Iako ste tek došli, verujem da ste upoznati sa Zakonom o informisanju. Čini li Vam se da je njime uticaj i moć medija da kreiraju politiku sada mnogo manja?

Što se tog pitanja tiče, mi trenutno sarađujemo s Vladom Srbije, odnosno relevantnim ministarstvima, ulažući svoje znanje i želju da pomognemo, kako bi se postigao željeni cilj.

Koji je to cilj?

Mislim na propisno funkcionisanje medija u Srbiji, kako je to uređeno i u drugim društvima. Teško je reći koja je to najbolja praksa, u svakom društvu postoje problemi i svako društvo ima specifične potrebe i uslove u kojima funkcioniše. Rekao bih da je krajnji cilj dobar zakon koji će u potpunosti biti u skladu sa onim što Srbiji treba, kao i sa međunarodnim zakonima.

Biljana Mitrinović

-----------------------------------------------------------

Nada i optimizam iz devedesetih

Igrali ste zanimljivu ulogu u posredničkoj misiji lorda Ovena u ratu u BiH. Tada ste upoznali sve političare iz te garniture. Da je ta misija uspela, danas bi ceo region drugačije izgledao.

Ne bih mogao da spekulišem na tu temu jer istoriju ne možemo pretvoriti u naučnu fantastiku. Možda Vens-Ovenov plan u ono vreme nije predstavljao maksimum onoga što smo želeli, ali trenutno mogu da vam kažem tri stvari o tom planu. Prvo, svi međunarodni pregovarači koje sam tada upoznao činili su stvari sa najboljom namerom. Drugo, tadašnji cilj je bio da se što pre zaustave razaranja i zločini, a treći cilj je bio pokušaj da se što više očuva elemenat multietničnosti iz bivše Jugoslavije, koliko je to uopšte dozvoljavalo činjenično stanje.

Koliko Vam je to iskustvo bilo korisno?

Moram da kažem, bez ikakvog preterivanja, da me je to iskustvo u mnogo čemu obeležilo.

Šta ste naučili iz tih balkanskih devedesetih?

To su pre svega nada i optimizam. Tokom 2005. i 2006. bio sam koordinator u procesu saradnje Jugoistočne Evrope . Tada sam, dakle, deset godina kasnije, imao priliku da se vratim u ovaj region i vidim na koji način je promenjen. Šta više, mogu reći da su neki akteri priče iz devedesetih, meni veoma poznati, i tada bili u igri. Ali je sama atmosfera, teme o kojima smo diskutovali i ciljevi kojima smo težili, bila sasvim drugačija. Mogu da vam kažem da sam tada u sebi rekao: „Hvala bogu, moj region je ipak postigao napredak”.

-----------------------------------------------------------

Biografija

Grčki diplomata Dimitrios Kipreos u septembru je preuzeo dužnost šefa misije OEBS-a u Srbiji. Bio je ambasador Grčke u Mađarskoj, Ruskoj Federaciji i Nemačkoj. U okviru svoje diplomatske karijere bio je konzul u Frankfurtu, Milanu, Parizu i Pragu. U okviru institucija EU učestvovao je u brojnim inicijativama vezanim za Jugoistočnu Evropu. Za vreme grčkog predsedavanja EU bio je oficir za vezu Međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji i učestvovao u radu posrednika EU lorda Dejvida Ovena. Godine 2005. i 2006. bio je koordinator Procesa saradnje jugoistočne Evrope i nacionalni koordinator Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu. Diplomirao je pravo i ekonomiju, govori grčki, engleski, francuski, italijanski, nemački i ruski.