Međunarodni dan borbe protiv fašizma

BEOGRAD – Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma će u Beogradu biti obeležen nizom akcija i manifestacija u znak sećanja na Kristalnu noć kada je između 9. i 10. novembra 1938. u gradovima nacističke Nemačke počeo pogrom nad Jevrejima.

Glavna manifestacija biće održana u beogradskom Narodnom pozorištu, na kojoj će govoriti ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.

Ceremoniji će, pored predstavnika diplomatskog kora, prisustvovati visoki predstavnici vlade i Skupštine Srbije, premijer Republike Srpske Milorad Dodik i predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Nećak.

Očekuje se i prisustvo učesnika Španskog građanskog rata iz Srbije, veterana Drugog svetskog rata i preživelih zatočenika logora smrti i holokausta.

U Narodnom pozorištu će, tim povodom, biti održan i koncert pod nazivom „Darovi ljubavi”.

Grupa nevladinih organizacija, povodom Međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma, organizovaće performans na Trgu Nikole Pašića, nakon koga će se pridružiti organizaciji Antifa u deljenju cveća prolaznicima ispred Narodne skupštine, polaganju cveća na spomenik stradalim rodoljubima na Terazijama.

Učesnici će zatim prošetati Kolarčevom, Trgom Republike i Vasinom do platoa ispred Filozofskog fakulteta gde će se okupljenima obratiti javne ličnosti, a zatim će biti održan koncert romske grupe „Muha”.

Incijativa mladih za ljudska prava će, kako je najavljeno, postaviti rasvetu oko beogradskog spomenika obešenim rodoljubima na Terazijama.

Narodni poslanik i funkcioner Sandžačke demokratske partije Meho Omerović izjavio je da je ovaj dan prilika za podsećanje koliko se Srbija suprotstavlja fašističkim pojavama, kojih, kako je kazao, na žalost, u poslednje vreme ima više nego ikada i koji ugrožavaju sve građane i demokratske insititucije.

Omerović je naglasio da antifašizam ne sme biti adut u dnevno političke svrhe i poručio da se ne treba zavaravati izjednačavanjem i veličanjem onih koji su bili na strani fašizma i činili velike zločine prema svom i drugim narodima, kao i veličanjem onih koji su odgovorni za poslednje zločine i genocid „jer to ne može biti antifašizam”.

Tokom Kristalne noći je oštećeno i u većini slučajeva uništeno 1.574 sinagoga, mnoga jevrejska groblja, a više od 20.000 Jevreja je uhapšeno i odvedeno u koncentracione logore.

Taj 9. novembar 1938, bio je samo poslednji u nizu tih datuma koji su obeležili uspon nacizma u Nemačkoj.

Nacistički vođa Adolf Hitler je 9. novembra 1923. pokušao puč i koji je neslavno završen.

Hitler je 9. novembra 1925, formirao prvu crnokošuljašku jedinicu tzv. esesovaca, vojnog krila Nacionalsocijalističke radničke partije Nemačke.

Pošto je Hitler preuzeo vlast 1933, nacistička partija je proslavljala 9. novembar kao najveći praznik u Nemačkoj.