Izbor predsednika EU u senci godišnjice
Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 9. novembra – Evropske institucije u Briselu danas su u znaku proslave 20. godišnjice pada Berlinskog zida, a sva viđenija imena ovdašnje administracije na centralnoj manifestaciji „Festival slobode” u glavnom gradu Nemačke. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo poručio je u saopštenju iz Berlina da je današnji dan istorijski „ne samo simbol kraja totalitarizma nego i ujedinjenja Nemačke i čitave Evrope”, dok je predsednik Evropskog parlamenta Ježi Buzek u svom obraćanju podsetio na pad „imperije zla” pre dve decenije.
Na krilima nedavno završene ratifikacije Lisabonskog ugovora, koja je svakako uveličala današnju svečanost, lideri EU povešće u Berlinu nezvanične, ali važne razgovore o izboru kadrova za predsednika i šefa diplomatije EU. Formalni nastavak tih konsultacija očekuje se krajem tekuće nedelje u Briselu na vanrednom samitu EU, posle čega bi trebalo da se zna ko će predstavljati Evropu u narednih pet godina. Švedsko predsedništvo EU verovatno će već sutra zakazati vanredni samit, a prema poslednjim nezvaničnim vestima najviše šansi za predsednički mandat ima belgijski premijer Herman van Rompuj, dok je Dejvid Miliband, šef britanske diplomatije, viđen kao budući visoki predstavnik EU za spoljnu politiku.
Šef Komisije Barozo, koji je zajedno sa đacima briselskih osnovnih škola učestvovao u oslikavanju danas porušenih domina, simbola nekadašnjeg Berlinskog zida, podsetio je na 1974. godinu i revolucionarne promene u rodnoj Portugaliji. Prisećajući se događaja pre 20 godina on je rekao da je to bio „trenutak obeležen srećom, željom za slobodom i idejom mirne revolucije, kada je sve izgledalo moguće”. Potpredsednica EK Margot Valstrom ocenila je da 1989. godina izmenila Evropu, a da su slike rušenja zida jedan od najupečatljivijih simbola tog vremena. Jedna od tih fotografija zauzela je danas čitav zid velike konferencijske sale u EK, a na sličan način je ukrašena i unutrašnjost EP.
Predsednik EP Buzek kazao je da je „Evropska unija silan uspeh” i govoreći u svoje ime „kao Poljak rođen u Šleziji” naglasio da je poljsko-nemačko pomirenje trajalo duže zbog podele Evrope koja je potrajala posle rata. On je ocenio da je 1989. godine započeta izgradnja novog evropskog identiteta. Buzek je istakao da je rušenje zida zapravo počelo nekoliko godina ranije na dokovima brodogradilišta u Gdanjsku.
Ipak, rezultati istraživanja Evrobarometra pokazuju da među građanima koji su živeli sa one istočne strane „gvozdene zavese” nema slavljeničke euforije. Većina ispitanih u Mađarskoj izrazila je žaljenje zbog promena u poslednjih 20 godina i istakla da su pre pada zida živeli srećnije. Visok procenat ispitanih u Bugarskoj i Litvaniji potvrdilo je isto. Ipak, prilikom čitanja ovih rezultata treba uzeti u obzir i činjenicu da su građani s obe strane zida bili srećniji kada su bili 20 godina mlađi.
Istočnoevropski analitičari naglašavaju da su osnovni razlog razočaranja prevelika očekivanja njihovih sunarodnika koja su imali kada su pre 20 godina krenuli u rušenje komunizma i demokratske promene. Iako su mnogi aspekti života nesporno bolji nego ranije, pod teretom ekonomske krize i pod snažnim utiskom stvaranja nove bogataške elite, mnogi građani istočne Evrope skloni su da kažu da je čaša njihove životne egzistencije poluprazna, a ne polupuna.
Nevolje koje i dalje muče društva nekadašnjeg istočnog bloka jesu korupcija i organizovani kriminal, ali sloboda putovanja i poslovanja sa zapadnim delom Evrope postepeno menja mentalitet građana. Primer za to upravo su Mađari koji „žale” za nekadašnjim vremenima, navode tamošnji analitičari, jer su nekada tvrdili da se u Budimpešti živi bolje nego u Moskvi, Pragu ili Varšavi, a danas se porede sa Parizom, Londonom i Berlinom.