Major Hasan – solista ili terorista

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington,  9. novembra  –  Da li je major Nidal Malik Hasan koji je u prošli četvrtak u najvećoj američkoj vojnoj bazi ubio 12 vojnika i jednog civila to učinio u nastupu poremećenosti ili je ceo masakr hladnokrvno isplanirao, kao i da li je bio solista ili se, zbog svojih veza sa radikalnim islamistima, može smatrati i teroristom – glavni su pravci koje sledi svestrana istraga posle najvećeg internog incidenta u istoriji američke armije.

Zasad, prema onome što iznose ovdašnji mediji, ima osnova i za jednu i za drugu pretpostavku, premda su u ovoj fazi barata samo sa nagoveštajima, a ne i sa solidnim dokazima.

Ono što se međutim čak i sada, petog dana od tragedije u Teksasu, u bazi koja je glavni centar odakle američki vojnici odlaze na ratišta u Irak i Avganistan, veoma jasno sagledava, to je da je ovaj vojni psihijatar duže vreme bio u sukobu sa svojim uverenjima i poslom koji obavlja, da je bilo mnogo znakova da se sa njim zbiva nešto što je u neskladu sa njegovom glavnom dužnošću – da drugima pomaže da prevaziđu stanje u koje je dospeo on sam.

Masakr koji je izazvao obavljen je prilično hladnokrvno i očigledno sa predumišljajem. Naime, tog jutra on je, kako piše „Njujork tajms”, pozivajući se na svedoke i dva kongresmena koji su imali uvid u dosadašnje nalaze istrage, iz svog stana izašao već u šest ujutru, pozdravivši se prethodne večeri sa prijateljima uz objašnjenje da odlazi na put.

Taj put svakako nije bio premeštaj na avganistanski front, jer je to bilo predviđeno za novembar. Ali na „put” tog jutra poneo je svoja dva pištolja, od kojih je za jedan utvrđeno da je kupljen u jednoj oružarnici nedaleko od baze i plaćen 1.100 dolara.

U centru baze u kojem vojnici, pre ukrcavanja u transportere koji ih prebacuju u Irak ili Avganistan, prolaze kroz završne medicinske preglede, neko vreme je sam sedeo za jednim stolom. Nekoliko sekundi pre nego što će ustati sa pištoljima u rukama, držao je pognutu glavu, kao da se moli. A onda je, sa poznatim muslimanskim pokličom „Alahu akbar” („Bog je velik”), počeo svoj krvavi pir – da puca ne nasumice, nego sistematski po nesrećnim, nenaoružanim vojnicima, birajući ih po nekom svom ko zna kakvom merilu. Zaustavljen je izvan zgrade, dok je jurio za jednim ranjenim vojnikom, mecima jedne civilne policajke, tek pristigle u patrolnim kolima, koja je u razmeni vatre i sama ranjena.

Od tridesetak onih koji su primili neke od ukupno stotinu metaka koje ispalio major Hasan, njih 16 je još na bolničkom lečenju, od toga sedmoro na intenzivnoj nezi. U „šok-sobi” još je i ubica, kome, kad se oporavi, predstoji vojni sud i najverovatnije smrtna kazna.

U međuvremenu, senator Džozef Liberman, koji predsedava senatskom Komitetu za domovinsku bezbednost, najavio je istragu o tome da li je incident u Fort Hudu bio teroristički napad i da li je armija neopravdano prenebregla upozoravajuće signale o Hasanovim pogledima na ratove u Iraku i Avganistanu koji ni u kom slučaju nisu bili kompatibilni sa njegovom ulogom majora u američkoj armiji.

On je, naime, poslednjih godina bivao sve glasniji u svojim kritikama američkog ratnog angažmana u muslimanskom svetu i u sve većoj ličnoj krizi zbog toga što je pripadnik vojske koja ratuje protiv muslimana.

Žalio se i da su muslimani u armiji maltretirani, a imao je i nekoliko incidenata u kojima je, izvan dužnosti, bio vređan zato što je musliman.

Jednom prilikom je opomenut zbog toga što je na svom automobilu, preko cele dužine, postavio nalepnicu sa tekstom „Alah je ljubav”.

Kako iznosi „Vašington post”, vojni i civilni istražitelji su detaljno proanalizirali sadržaj njegovog ličnog kompjutera, na kojem je mnogo dokaza da se, krstareći Internetom, zaustavljao na sajtovima sa radikalnim islamskim idejama.

Ef-Bi-Aj sada nastoji da utvrdi da li je on imao lične kontakte sa imamom Anvarom al Aulakijem, dok je ovaj bio duhovnik džamije u vašingtonskom predgrađu Čarč Fols, tokom 2001. Aulaki, koji je u međuvremenu emigrirao u Jemen, ima dosije kao sledbenik i promotor Al Kaide, a bio je u kontaktu i sa dvojicom Bin Ladenovih operativaca koji su učestvovali u napadu na Ameriku 11. septembra 2001.

Dilema koja čeka razrešenje jeste, dakle, da li su motivi majora Hasana bili psihološki, verski ili ideološki, odnosno da li je bio samoradikalizovan ili podstaknut, što treba da pruži i odgovor na ključno pitanje: da li je ubijao kao solista ili terorista?