Grčka „gura" zapadni Balkan ka EU

U ovom trenutku teško je reći kolika je šansa da 2014. godine, na stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata, sve zemlje zapadnog Balkana uđu u Evropsku uniju. Poznavaoci unutrašnjih prilika u EU i stručnjaci za međunarodne odnose i američku spoljnu politiku slažu se u oceni da Grčka – čiji zvaničnici najavljuju da će inicirati „novu mapu puta” za ovaj region – ima interesa da se takva zamisao ostvari. Interesa za bržu evrointegraciju balkanskih zemalja, kažu, imaju i Sjedinjene Američke Države koje, prema nekim saznanjima, zapravo stoje iza ovakve zamisli.

„Apsolutno ne treba isključiti mogućnost da Grčka može da progura neki predlog u Evropskoj uniji. Setimo se i da je inicijativu o Solunskom samitu, maja 2003. godine, gurala upravo grčka vlada, koja je tada predvodila EU u unapređenju procesa stabilizacije i pridruživanja”, kaže prof. Tanja Miščević, bivša direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije.

Ova inicijativa bi, prema mišljenju Predraga Simića, profesora Fakulteta političkih nauka, mogla da ima „neku svoju logiku”. Grčka ima ne samo tradicionalno prijateljske odnose nego i potrebu da neke balkanske zemlje, uključujući i Srbiju, budu stabilne („neke probleme koje ima Srbija potencijalno ima i Grčka”).

Podsećajući na to da pregovori u Butmiru nisu dali neke rezultate, on zaključuje i da Amerikanci, „verovatno, imaju interesa da neke evropske zemlje stabilizuju preko Hrvatske i Srbije, koje inače posmatraju kao oslonce stabilnosti u regionu”.

Profesor Dragan Simić, takođe sa FPN-a, tvrdi da se Amerika „iskreno zalaže” za integraciju čitavog regiona, pa samim tim i Srbije. To je, kaže, više puta kazano, i prilikom posete Džozefa Bajdena, potpredsednika SAD Beogradu. S druge strane, Srbija u poslednje vreme mnogo stvari čini koje bi trebalo da dobiju odjeka, da se vrata EU ne drže i dalje poluotvorena. „Čini mi se da se to u Vašingtonu više shvata nego u Briselu”, kaže Simić.

A, povodom neverice, koja se u međuvremenu pojavila u javnosti, da bi SAD izabrale baš Grčku za ovu misiju, on podseća na to da je Hilari Klinton, američka državna sekretarka, nedavno pokušala da omekša tvrdi stav Holandije, u čemu, po svemu sudeći, nije imala uspeha, pa, stoga, ne isključuje mogućnost da se sada traži neka druga država koja je bliska zemljama regiona, posebno Srbiji, da iscrta „novu mapu” bržeg približavanja EU. U grčkoj inicijativi on, inače, vidi „moguću sondažu, koja treba da proizvede određenu reakciju Beograda i drugih, pre nego što bi se ona mogla pretvoriti u nekakav konkretan politički potez”.

Predrag Simić naglašava, inače, da je Grčka članica NATO-a i EU i samim tim „pogodna za lansiranje ovakve vrste inicijative”.

Posmatrajući iz evropskog ugla, činjenica je da su uslovi za proširenje sada mnogo manje povoljni nego što je to bilo 2003. godine, kada je Grčka zabeležila uspeh. Pre šest godina čekalo se, kako objašnjava Miščevićeva, „veliko proširenje” (2004, kada je u uniju ušlo deset novih članica), vladao je veliki optimizam u EU, nije bilo ekonomske krize, a bilo je uređeno funkcionisanja EU. Danas je situacija sasvim obrnuta. „Prosto, ne mogu da kažem čiji građani u ovom trenutku podržavaju proširenje”, kaže ona, dodajući da, doduše, u EU ima najava izlaska iz aktuelne krize, a stigla je i „lepa vest” o potpisivanju Lisabonskog sporazuma u Češkoj.

Različita su mišljenja o tome koliko Vašington može da utiče na briselske odluke. Miščevićeva, isključuje mogućnost da SAD može da diktira tempo proširenja, uverena da one zapravo imaju uticaj na neke od država članica koje su njeni bliski saveznici.

„Ne treba potcenjivati značaj Vašingtona u Evropi”, misli, međutim, Predrag Simić, navodeći da je Amerika uvek bila „nekakav spoljni član EU”. EU je, u ostalom, u velikoj meri nastala na temeljima NATO-a, odnosno kao posledica američke politike u Evropi. EU je deo evroatlantske zajednice, „političke porodice” koju čine EU i NATO.

Početkom ove godine, Božidar Đelić, potpredsednik vlade Srbije, izjavio je: „Lep datum bi bila 2014. godina – biće izbori za Evropski parlament, počinje novi budžetski period u EU, a za ljubitelje istorije biće to tačno 100 godina od momenta koji mnogi smatraju početkom 20. veka”.

Iako smatra da 2014. nije realna kao datum ulaska Srbije u EU („jer, sve i da sutra podnesemo kandidaturu i počnemo pregovore o članstvu naredne godine, mi tehnički ne možemo da to završimo do tada”), Miščevićeva ne odbacuje mogućnost da se to tada dogodi. „EU je ipak politička tvorevina. Kada postoji apsolutni konsenzus između svih država članica, onda su stvari potpuno moguće”, kaže ona. To potvrđuje upravo primer Grčke. Kada je Grčka podnela kandidaturu za članstvo, Evropska komisija je dala negativno mišljenje. Jednoglasnom odlukom tadašnjih država članica, Savet ministara promenio je, međutim, stav EK i naredio Komisiji da počne pregovore, koji su sa tom zemljom trajali svega dve godine.

Biljana Čpajak

-----------------------------------------------------------

Drucas: Ubrzanje za zapadni Balkan

Atina – Vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Grčke Dimitris Drucas rekao je da je jedan od prioriteta Grčke ubrzanje procesa evropskih integracija za države zapadnog Balkana.

Drucas je, u intervjuu austrijskom radiju ORF, a prenosi agencija Fonet, rekao da je Grčka već dala specifičan predlog, po kojem bi sve države ovog regiona trebalo do 2014. godine da postanu članice Evropske unije.

Prema njegovim rečima, ta godina ima poseban značaj, jer se tada navršava 100 godina od početka Prvog svetskog rata. „Evropska unija, kao najuspešniji mirovni projekat ikada stvoren, treba da doprinese postavljanju temelja za mir i bezbednost u regionu Balkana”, ocenio je Drucas.