Novembar deveti, a godine tri

Kažu da je ispalo sasvim slučajno što je Berlinski zid „probijen” baš 9. novembra 1989. godine, jer se neminovni čin mogao desiti i koji dan (mesec) ranije ili kasnije. To što se početak rušenja barijere između dve nemačke države, i kraj „hladnog rata” između dva ideološkopolitička bloka, poklopio sa jednim drugim istorijskim 9. novembrom u istoj državi i na istom mestu ne bi, dakle, trebalo dovoditi u vezu. Reč je, inače, o godini 1938, o „Kristalnoj noći” i prvom pogromu Jevreja, koji se smatra početkom holokausta tokom Drugog svetskog rata, te je 9. novembar uzet za Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma.

Nemačkoj se 9. novembra 2009. posrećilo da se svet usredsredi na ovaj noviji važan datum dvadesetog veka, da se sveukupna pažnja međunarodne javnosti, pa i medija, okrene „osvajanju slobode” od pre dve decenije ostavljajući vreme „uzurpiranja slobode” od pre sedam decenije donekle po strani i na nivou uobičajenih prigodnih manifestacija. Jedna takva, posle dužeg vremena, održana je u Srbiji (i mogla je da se prati u direktnom prenosu na Drugom programu RTS-a).)

Jubilej „Zida” našao se u centru pažnje političke internacionalne elite rešene da ga slavi kao pobedu demokratije, ljudskih prava i tradicionalnih evropskih vrednosti nad „okupatorskom” i „diktatorskom” ideologijom njenog istoka – nije to bila prilika za podsećanje da su mnoge mračne sile zla i razaranja rođene prethodno na evropskom zapadu.

I za domaće medije proslava u Berlinu bila je tema dana, povod da se prikažu stari dokumentarni snimci, da se analiziraju ondašnje reakcije na događaj i progovori o sadašnjim njegovim odjecima. Mnoge su televizije poslale reportere u Berlin, domaćini su procenili da će im koristiti da posebno ugoste ekipu „Dizanja” RTV B 92.

Najsveobuhvatnije je mogla da odgovori zadatku Radio-televizija Srbije jer je bila neposredan svedok „stvaranja istorije” zahvaljujući izvrsnom reporteru s lica mesta, Mihajlu Kovaču, koji je istrajno, znalački, analitički obaveštavao tadašnje gledaoce Televizije Beograd o berlinskim zbivanjima.

S punim razlogom je autorka RTS-a Olivera Jovićević pad Berlinskog zida uzela za temu „Upitnika” dobro kombinujući sagovornike političare i naučne istraživače, predstavnike ondašnje i sadašnje vlasti u našoj zemlji. Smislenost ovom razgovoru dalo je nastojanje da se sa globalnog pređe na lokalni teren i u središte stavi pitanje šta je kod nas izgubljeno ili dobijeno kao posledica kapitalne geopolitičke promene. I baš tu se pokazalo da i te kako ima zanimljivih detalja, podataka i činjenica koje će biti neophodno uzeti u obzir prilikom utvrđivanja precizne istine o tome zašto se i kako menjao i koliko se zaista promenio svet istorijskim potresom kojim je srušen Berlinski zid.

Ali ne samo on...