Berlin bez zid(ov)a

Inspiraciju za ovaj tekst našao sam u rubrici „Pogledi” Politikinog Internet-izdanja čitajući članak gospodina Jakšića „Muzej ili budućnost”. Odličan članak, veoma mi se dopao! Lično me je pogodio, a objasniću vam i zašto:

Živim na kilometar od nekadašnjeg Berlinskog zida (dugog skoro 168 kilometara) u bivšem Američkom sektoru podeljenog Berlina. Često vikendom džogiram stazom koja se zove „Berliner Mauerweg” (Berlinci, mada ja to nisam još uvek jer sam tu tek nešto više od osam godina, rado šetaju i voze bicikl ovom stazom), a radnim danom prelazim ovu bivšu granicu izmedju istočne i zapadne Nemačke (u blizini aerodroma Schoenefeld gde se u vreme Berlinskog zida nalazio jedan od malobrojnih graničnih prelaza) dva puta, odlazeći i vraćajući se s posla. Pripadam grupi onih koji su preko dana van Berlina, a u njega se vraćaju na večeru i spavanje. Onih drugih koji rade u Berlinu, a kasno popodne se vraćaju kući u mirna, šumovita mesta oko Berlina, ima više. Moja supruga radi u Krojcbergu (kulturnom centru Berlina u kome živi mnogo imigranata i mladih) u blizini mosta „Oberbaumbruecke“ na samoj granici bivšeg istočnog i zapadnog Berlina.

Za nas, moju suprugu i mene, Berlinski zid podignut 1961. godine kao da nikad nije ni postojao mada smo skoro vršnjaci, rodjeni smo 1960. godine. Šetamo, kupujemo, i odlazimo u muzeje, bioskope i restorane u oba dela grada. Moj Volkswagen-Passat, simbol tehnološke i tehničke (nad)moći automobilske industrije zapadne Nemačke, čest je gost u radionici gospodina Zapke-a iz istočnog Berlina. Isto tako, danas je moguće videti popularnog Trabi-a, ponos nekadašnjeg DDR-a, na ulicama zapadnog Berlina. Sa našim komšijama Nemcima na levom krilu postavili smo nisku ogradu (ne zid) koja razdvaja zajedničku baštu. Između nas i komšija na desnom krilu (poreklom iz Hrvatske) gotovo i da nema ograde, samo zimzeleno rastinje, a travu smo kupili i postavljali zajedno jer samo tako smo prelazili potreban minimum za kućnu isporuku. Sve ovo mi uliva nadu da u Berlinu (a i na Balkanu) više nikada neće biti podela i zidova.

I još nešto, ako dolazite u Berlin, svratite do Brandenburške kapije, tu je počelo rušenje Berlinskog zida i ujedinjenje Evrope. Vidimo se u Berlinu (ili negde u Evropi)...