Šansa na Sajmu zapošljavanja

U Domu omladine u Aranđelovcu održan je Sajam zapošljavanja na kome je učestvovalo 20 fabrika i firmi, čiji su poslodavci ponudili stotinak radnih mesta. Najviše su se tražili građevinski tehničari, programeri, konobari, kuvari, varioci, menadžeri prodaje, kamenoresci, programeri i pekari. Sa poslodavcima je razgovaralo nekoliko stotina nezaposlenih, većinom mladih Aranđelovčana, ali bio je i veći broj starijih od 50 godina koji su ostali bez posla, a još uvek su u punoj radnoj snazi.

– Ovaj sajam koji organizujemo sigurno će dati dobre rezultate, kao i protekla dva – kaže Ljiljana Petrović, direktor Filijale NSZ za Šumadijski okrug. – Eto, i poslodavci imaju priliku da na jednom mestu sretnu više potencijalnih radnika i budućih saradnika. Nezaposlenima je mnogo lakše da razgovaraju sa poslodavcima na ovakvim mestima, nego u direktnim susretima kada zvanično odu na posao. Iz godine u godinu povećava se efekat zapošljavanja. Na primer, na sajmu održanom u Kragujevcu popunjeno je 60 odsto iskazanih potrebnih radnih mesta, licima koja su bila na sajmu, što je za svaku pohvalu – ističe naša sagovornica.

– U Šumadijskom okrugu trenutno na posao čeka 37.000 lica. Ta brojka je na nivou protekle godine. Porast povećanja nezaposlenih zaustavljen je u maju mesecu. Mere aktivne politike NSZ doprinele su povećanju zaposlenosti kroz javne radove, akcije „Prva šansa”, samozapošljavanje, novo zapošljavanje i druge. Programi obuke za poznatog poslodavca su u većoj meri korišćeni tokom 2009. godine. Tu smo napravili dva paralelna programa. Jedan je „Prva šansa” za mlade od 25 do 30 godina, i za radno-sposobne, starija lica od 50 godina kroz javne radove koje smo finansirali – objašnjava Ljiljana Petrović.

Na pitanje koliko država podržava proces zapošljavanja naša sagovornica dodaje:

– Moram reći da ona i te kako podržava zapošljavanje kroz mnoge akcije, jer veća zaposlenost donosi i veći standard naših građana. Ove godine Vlada Republike Srbije izdvojila je više od 3,5 milijardi dinara za razne subvencije koje su išle preko NSZ. Ta ogromna sredstva koristila su nezaposlena lica i poslodavci. Veliko interesovanje vladalo je za pokretanje početnog malog biznisa za koji je davano po 130.000 dinara. Poslodavci koji su zapošljavali nezaposlene dobijali su po 80.000 dinara, a bili su oslobođeni poreza i doprinosa na teret zaposlenog – veli Petrovićeva i dodaje da su najavljene još ozbiljnije mere podrške novom zapošljavanju i samozapošljavanju. Zatim, tu je i podrška javnim radovima, a osmišljava se još jedan program sličan „Prvoj šansi”.

– Ono što imamo u najavi je da će se odobravati nešto veće subvencije pod povoljnim uslovima i smanjenje „papirologije” – zaključuje naša sagovornica.