Pogubljen „vašingtonski snajperista"

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 11. novembra – Amerika je prošle noći, uz TV prenos koji je isključivao samo neposredan čin, pratila morbidni epilog drame koja je započela pre sedam godina jednim od najvećih slučajeva serijskih ubistava, a završila se pogubljenjem glavnog aktera, 48-godišnjeg Džona Muhameda.

U jednom zatvoru države Virdžinija, Muhamedu, privezanom za specijalni sto, u vene je pušten smrtonosni koktel koji mu je život zaustavio za tačno pet minuta. Sve to su, kroz staklo, sa jedne strane posmatrali zvanični, po zakonu obavezni svedoci pogubljenja, a sa druge mnogobrojni članovi porodica i rođaci njegovih žrtava, ukupno njih dvadesetsedmoro. „Nije bilo komplikacija”, zvanično je saopštio predstavnik zatvora, napomenuvši da je osuđenik „bio bez emocija” i da nije želeo da izgovori nikakvu oproštajnu poruku. Pred radoznalu javnost su zatim izneti i detalji poput onog da je osuđenik zažmurio čim je privezan i da je bio miran dok su mu u vene zabadani kateteri koji će mu u krvotok ubrizgati tečnost da ga prvo omami, zatim parališe i na kraju mu zaustavi srce.

Telo mu se – izneto je – prvo zatreslo, trepavice jedno vreme podrhtavale, a pravda je bila izvršena posle „sedam dubokih uzdaha”.

Nacija, a pogotovo žitelji prestonice, posredstvom televizija noćas su se nekoliko sati podsećali zbivanja iz oktobra 2002, kada je počela serija ubistava koja je Vašington i predgrađa držala u paničnom strahu puna 22 dana. Džon Muhamed i njegov u to vreme maloletni (17) saučesnik, imigrant sa Jamajke Li Bojd Malvo, pucali su iz snajperske puške u ukupno 13 živih meta – osam muškaraca, četiri žene i jednog 13-godišnjaka, i pri tom ubili njih desetoro. Žrtve su birali nasumice, dok su obavljale svakodnevne poslove: točili gorivo na pumpi, mileli na parkingu tržnog centra, ispred restorana, na stanici školskog autobusa...

Pucali su iz prtljažnika jednog starog „ševroleta”, u kojem je za tu svrhu napravljen specijalni otvor. Nije utvrđeno koliko je ubistava izvršio sam Džon Muhamed, a koliko Lid Bojd Malvo, koji izdržava kaznu doživotne robije, bez prava na pomilovanje. Muhamed, inače bivši vojnik koji je učestvovao u Golfskom ratu, smrtnu kaznu je dobio na suđenju u Virdžiniji, i to samo za jedno ubistvo – inženjera na benzinskoj pumpi. Taj slučaj je izdvojen jer je 53-godišnji Din Mejers hicem u glavu ubijen na teritoriji te savezne države, koja inače ima reputaciju „brzog izvršavanja pravde”.

Tokom 22 dana terora u Vašingtonu i okolini je vladalo pravo vanredno stanje, jer je svako bio u paničnom strahu da bi mogao da bude sledeća žrtva. Građani su počeli da preko otvorenog prostora pretrčavaju u cikcak liniji, deca da se sagnuta voze na zadnjim sedištima automobila i sprovođene su druge mere predostrožnosti, dok su napetosti pojačavali mediji, prateći policijske akcije i dojave o tome gde je sve viđen beli kombi koji su, kako se u prvi mah verovalo, koristile ubice.

Pokazalo se na kraju da nije u pitanju bio taj kombi, nego plavi „ševrolet”. Ubice je odao jedan otisak prsta ostavljen na mestu zločina, koji je se nalazio i na jednoj poruci koju su pre toga ostavili – ubrzo je utvrđeno i gde su kupili auto i krug je zatvoren.

Muhamed se na suđenju prvih nekoliko dana branio sam – tvrdio je da nije kriv, a glavni adut mu je bio da ga niko nije video kako puca (što je tačno). Posle su mu dodeljeni advokati koji su neuspešno dokazivali da je bio mentalno poremećen i prema tome neuračunljiv.

Saučesniku Malvi je, međutim, pred porotom razvezao jezik pa je detaljno izneo motive i krajnji plan: da prvo stvore paniku kako bi Muhamed mogao neprimećeno da od bivše žene otme njihovo troje dece, da su sa 10 miliona dolara koje su potom tražili da bi prestali sa ubijanjem planirali da se presele u Kanadu i da tamo nastave sa sličnim „biznisom”.

Ovo je bilo 44. izvršenje smrtne kazne u Americi ove godine. Neposredno posle pogubljenja Džona Muhameda, u Teksasu je država oduzela život i vođi jedne bande etničkih Kubanaca zbog ubistva kriminalca rivala od pre 10 godina, ali to je prošlo neprimećeno.

Smrtna kazna se ovde primenjuje u 37 saveznih država, na federalnom nivou i u vojsci. Prema podacima Amnesti internešenela, ovakav vid odmazde je ukinut u 139 zemalja, a čak 93 odsto svih državnih pogubljenja u svetu u 2008. godini izvršilo je samo pet zemalja: Kina, Iran, Saudijska Arabija, Pakistan i SAD.

Juče, na komemoraciji za 13 žrtava ubijenih u vojnoj bazi Fort Hud u Teksasu, predsednik Obama je najavio da će „pravda brzo stići” i njihovog ubicu, majora Nidala Hasana, kome vojni sud takođe može da izrekne smrtnu kaznu.